AQSh prezidenti Donald Tramp avval ajratilgan "favqulodda byudjet xarajatlari"ni qariyb 3 milliard dollarga qisqartiradi, shundan 2,5 milliard dollari xorijiy yordamga mo‘ljallangan edi. Bu haqda TASS yozmoqda.
Semafor portali Oq uydagi manbalarga tayanib, Tramp AQShning sobiq prezidenti Jo Bayden ma’muriyati tomonidan qabul qilingan davlat qarzini oshirish bo‘yicha 2023 yilga mo‘ljallangan qonun loyihasi bo‘yicha favqulodda vaziyatlar fondi sifatida ajratiladigan mablag‘lar miqdorini qisqartirishi haqida xabar berdi.
Portalning qayd etishicha, Tramp qisqartirishni rejalashtirayotgan taxminan 2,5 milliard dollar chet el yordami, jumladan, migrasiya va qochqinlar bilan shug‘ullanuvchi nohukumat tashkilotlarni qo‘llab-quvvatlash, Moldova va Gruziyadagi iqtisodiy rivojlanish hamda inklyuziya bilan bog‘liq loyihalarga ajratilishi kerak edi. Biroq, choralar ittifoqchilarga, jumladan, Ukrainaga harbiy yordamga ta’sir qilmaydi.
Rasmiylardan birining aytishicha, ba’zi xorijiy yordam mablag‘lari "to‘g‘ri tekshirilmagan, yaxshi o‘ylanmagan".
"Aslida, nafaqat ularni (Bayden ma’muriyati tomonidan ajratilgan mablag‘lar) favqulodda holat deb tasniflash mumkin emas, balki ular ajratilishi mumkin bo‘lgan eng past ustuvor xarajatlar turlaridan biri hamdir", dedi u.
2023 yilgi qonunda nazarda tutilgan favqulodda moliyalashtirishning qolgan taxminan 9,4 milliard dollari tegmasdan qoladi, deya qo‘shimcha qildi Semafor.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Маълум қилинишича, биринчи контингент Ҳиндистон, Индонезия, Бразилия ва Саудия Арабистони ҳарбийларидан ташкил топиши мумкин бўлиб, уларни Россия ва Украина чегарасига жойлаштириш кўзда тутилган. Иккинчи контингентга эса...
Tesla’нинг йирик инвестори Newsweek нашрида берган интервьюсида компания директорлар кенгашини Илон Маскни бош директор лавозимидан четлатишга чақирди.