Evropa davlatlari asta-sekin Ukrainaga qo‘shin yuborish g‘oyasidan voz kechib, Kiyevni qo‘llab-quvvatlashning muqobil variantlari foydasiga intilmoqda.
Bu haqda Reuters Yevropa manbalariga tayanib, xabar bermoqda.
"Evropa davlatlari quruqlikdagi qo‘shinlarni yuborish g‘oyasidan uzoqlashmoqda va yanada oqilona narsaga erishish uchun nima qilayotganlarini qayta ko‘rib chiqishga harakat qilmoqdalar" - dedi anonimlik sharti bilan agentlikka yevropalik diplomatlardan biri.
Ukraina qulayroq holatda bo‘lganida, qo‘shin yuborish g‘oyasi jozibador edi, dedi u.
"Ammo hozir, yerdagi vaziyat va AQSh ma’muriyati bilan bu juda sog‘lom emas", dedi boshqa bir rasmiy.
Manbalarning qayd etishicha, Kiyev pozisiyasi va Vashington pozisiyasidan tashqari, Yevropa qo‘shinlarini yuborish tashabbusiga Rossiyaning qattiq qarshiliklari va logistika cheklovlari ham to‘sqinlik qilmoqda.
Ular, shuningdek, bu rejalardan voz kechish, ayrim davlatlar Ukrainaga o‘quv va boshqa yordam ko‘rsatish uchun askarlarini joylashtirmaydi, degani emasligini aniqladilar. Reuters agentligi 27 mart kuni Ukraina bo‘yicha Parijda bo‘lib o‘tadigan bir qator Yevropa davlatlari rahbarlarining uchrashuvi konsepsiyasini agentlik ko‘rib chiqqani hamon “kelajakda tinchlik kelishuvini ta’minlash uchun” AQSh ko‘magida Ukrainaga kontingent kiritishga ruxsat berishini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Украина президенти Владимир Зеленский, агар у Европа интеграциясига таҳдид соладиган бўлса, унинг мамлакати ўз табиий ресурслари бўйича ҳеч қандай келишув имзоламаслигини айтди.
Кадастр тизимида ишловчи танишлари орқали тегишли ҳужжатларни расмийлаштириб бериш эвазига 10 минг АҚШ доллари талаб қилиб, жами 160 минг АҚШ доллари олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
— Қўшимча ҳимоя чораларисиз бу сув тошқинига олиб келади ва маҳаллий аҳолига ҳам, Венеция маданий меросига ҳам катта зарар етказади, - дея огоҳлантирмоқда олимлар.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Маълум қилинишича, биринчи контингент Ҳиндистон, Индонезия, Бразилия ва Саудия Арабистони ҳарбийларидан ташкил топиши мумкин бўлиб, уларни Россия ва Украина чегарасига жойлаштириш кўзда тутилган. Иккинчи контингентга эса...