BMT Bangladeshdagi rohinja qochqinlari va mezbon jamoalariga hayotni saqlab qolish uchun 934,5 million dollar talab qildi.
BMT xabar berishicha, ushbu murojaat 2025-2026 yillarga mo‘ljallangan Rohinja inqiroziga javob berish bo‘yicha ikki yillik rejaning bir qismidir.
Tashkilotning qayd etishicha, moliyalashtirishning qisqarishi va global inqirozlar vaziyatni murakkablashtirib, 1,5 millionga yaqin odamni og‘ir ahvolda qoldirmoqda.
BMT ma’lumotlariga ko‘ra, bir millionga yaqin rohinja Bangladeshdagi gavjum lagerlarda istiqomat qiladi, ularning aksariyati 2017 yilda qo‘shni Myanmadan qochib ketgan.
Xalqaro Migrasiya Tashkiloti (XMT) rahbari Emi Poup Jenevada so‘zlagan nutqida, chet el yordamlarining qisqarishi odamlar hayotini xavf ostiga qo‘yishini ta’kidladi. Uning so‘zlariga ko‘ra, qochqinlar to‘liq gumanitar yordamga bog‘liq bo‘lib qolmoqda va uning etishmasligi jiddiy oqibatlarga olib kelishi mumkin.
Avvalroq BMT Bosh kotibi Antoniu Guterrish Koks-Bazar tumanidagi rohinjalar lagerlariga tashrif buyurib, qurbonlar bilan birdamlik bildirgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Маълум қилинишича, биринчи контингент Ҳиндистон, Индонезия, Бразилия ва Саудия Арабистони ҳарбийларидан ташкил топиши мумкин бўлиб, уларни Россия ва Украина чегарасига жойлаштириш кўзда тутилган. Иккинчи контингентга эса...
Tesla’нинг йирик инвестори Newsweek нашрида берган интервьюсида компания директорлар кенгашини Илон Маскни бош директор лавозимидан четлатишга чақирди.