Qo‘shma Shtatlar Kongressining Respublikachi va Demokratik partiyalari vakillaridan iborat senatorlar guruhi Rossiyaning muzlatilgan 300 milliard dollardan ortiq aktivlarini musodara qilish va ularni Ukrainaga yordam sifatida yo‘naltirishga chaqirdi.
Nashrga ko‘ra, senatorlar bu masala yuzasidan AQSh davlat kotibi Marko Rubioga maktub yo‘llagan. Qayd etish joizki, shu paytga qadar Vashington Kiyevni faqat Rossiyaning muzlatilgan aktivlaridan tushgan daromadlar orqali qo‘llab-quvvatlab kelayotgan edi.
Senatorlar, shuningdek, Rossiyaga bosimni kuchaytirish va urushni to‘xtatish uchun Oq uy qanday moliyaviy vositalardan foydalanishga tayyor ekanini aniqlashga harakat qilmoqda.
Maktubga respublikachi senatorlar Todd Yang va Lindsi Grem, shuningdek, demokratlar Richard Blyumental va Tim Keyn imzo chekkan. Reuters'ning ta’kidlashicha, bu maktub yuqori lavozimli respublikachilarning Moskvaga nisbatan keskin choralar ko‘rishga ochiq chaqiriq qilishining kamdan-kam uchraydigan misollaridan biri hisoblanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.