Sudan BAAning yarim harbiy guruhlarga ko‘rsatayotgan yordami Darfurdagi Masalit xalqiga qarshi zo‘ravonliklarning "asosiy sababchisi" ekanligini ma’lum qildi. BAA esa Sudanni Xalqaro sud organini "noto‘g‘ri qo‘llashda" aybladi.
Sudan payshanba kuni Xalqaro adliya sudi (XAS) hakamlaridan Birlashgan Arab Amirliklarini Darfurdagi harbiylashtirilgan kuchlarni qo‘llab-quvvatlashni to‘xtatishga va Masalit xalqiga qarshi qotillik hamda boshqa jinoyatlarning oldini olishga majburlovchi shoshilinch farmoyishlar chiqarishni so‘radi.
BAA isyonchilarni qo‘llab-quvvatlaganini rad etib, Sudanning da’vosini asossiz deb topdi.
XAS oldidagi ishlar yillar davomida hal etilishi mumkinligi sababli, sud mamlakatlarga mojaro paytida davom etayotgan vahshiyliklarni to‘xtatish uchun shoshilinch farmoyishlar so‘rashga ruxsat beradi.
Xartum BAAni 2023 yildan beri Sudan armiyasiga qarshi kurashayotgan Tezkor qo‘llab-quvvatlash kuchlari (TQK) nomli harbiylashtirilgan guruhni qo‘llab-quvvatlashda ayblab, XASga sud da’vosini taqdim etdi.
Sudan 2023 yil aprel oyi o‘rtalarida harbiylar va harbiylashtirilgan isyonchilar o‘rtasida qonli to‘qnashuvlar boshlanganidan beri halokatli mojaroga duchor bo‘ldi.
Ham TQK, ham Sudan harbiylari inson huquqlarini buzganlikda ayblangan.
BMTning ma’lumotlariga ko‘ra, urush natijasida 24 mingdan ortiq kishi halok bo‘lgan va 14 milliondan ziyod aholi o‘z uylarini tark etishga majbur bo‘lgan.
Sudan BAA dan "to‘liq tovon" to‘lashni, shu jumladan urush qurbonlariga ham kompensasiya berishni talab qilmoqda.
"BAA tomonidan TQKga ko‘rsatilayotgan bevosita logistik va boshqa yordamlar hozirda sodir bo‘layotgan genosidning, jumladan qotillik, zo‘ravonlik, majburiy ko‘chirish va talon-tarojning asosiy harakatlantiruvchi kuchi bo‘lib kelgan va shunday bo‘lib qolmoqda," dedi Sudan adliya vaziri vazifasini bajaruvchi Muaviya Usmon.
Xalqaro sud majlisi AQSh va Saudiya Arabistoni Sudan armiyasi va harbiylashtirilgan kuchlarini mamlakatdagi mojaroni yakunlash uchun tinchlik muzokaralarini qayta boshlashga chaqirganidan bir kun o‘tib bo‘lib o‘tdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
Украина жанубида рус қўшинлари тактикасини ўзгартирди - кичик гуруҳлар ўрнига улар катта ҳужум бўлинмаларидан фойдалана бошлади, дея хабар қилди Украина Мудофаа кучлари.
Демократик партия, “Беш юлдуз ҳаракати” ва “Яшиллар ва чап қанот альянси” каби мухолифат партиялари 1967 йил чегаралари асосида Фаластинни расман тан олишни, Исроилни қоралашни, зудлик билан ўт очишни тўхтатишни ва Тель-Авивга қурол етказиб беришга эмбарго жорий этишни талаб қилмоқда.
Малдив президенти Муҳаммад Муиззу иммиграция қонунига Исроил паспортига эга бўлган шахсларнинг мамлакатга киришини тақиқловчи тузатишни ратификация қилди. Бу Исроилнинг Ғазо секторидаги ҳаракатларига норозилик сифатида қилинган.
18 март куни Исроил Ғазога ҳужумларини қайта бошлади. Ўшандан бери 500 минг фаластинлик ўз уйларини тарк этишга мажбур бўлди. Бу ҳақда БМТнинг гуманитар масалаларни мувофиқлаштириш бошқармаси маълум қилди, деб ёзади Anadolu.
Қурол юқори частотали радио тўлқинлар орқали дронларнинг ичидаги муҳим электрон қисмларни ишдан чиқаради ёки шикастлайди, бу эса уларнинг қулашига ёки носоз ишлашига олиб келади.
Москва худди Киев каби тўлиқ сулҳни қабул қилиши керак , деди Финляндия президенти Александр Стубб . Бу ҳақда у Х ижтимоий тармоғидаги саҳифасида ёзган.
АҚШ президенти Доналд Трамп Россия байроғи остида сузувчи ёки бошқа йўл билан Россия Федерацияси билан боғлиқ бўлган кемаларни АҚШ портларига қабул қилиш тақиқини яна бир йилга узайтирди.
МАГАТЕ бош директори Рафаэл Гросси 16 апрель куни Теҳронга ташрифи арафасида Франциянинг Le Monde газетасига берган интервьюсида Эроннинг ядро қуролига эга бўлишдан узоқ эмаслигини маълум қилди.
"Биз ва бутун дунё Украинани тиклашда ёрдам берамиз. Лекин биз энди шунчаки соддалик билан ёрдам бермаймиз. Бошқалар Украинани тиклашда пул ишлаётган вақтда Польша шунчаки ҳамжиҳатлик учун ёрдам бермайди.
АҚШнинг Гренландияни сотиб олиш бўйича дастлабки таклифи 2,2 миллиард доллар атрофида бўлиши мумкин, деб ёзади Newsweek журнали ўз ҳисоб-китобларига таяниб.
Россия Украина шаҳарларини бомбардимон қилишни бас қилмаётган экан, унга қарши санкцияларни янада кучайтириш керак. Душанба куни Люксембургда учрашган Европа Иттифоқи ташқи ишлар вазирлари ана шундай хулосага келишди.
Украинанинг собиқ президенти Петр Порошенко амалдаги Украина президенти Владимир Зеленскийни "ҳокимиятни ўзбошимчалик билан эгаллаш"да ва ҳарбий ҳолатдан давлатда "авторитар тузумни мустаҳкамлаш" учун фойдаланишда айблади.
2025 йил 13 апрель куни Туркия ОАВ ва ижтимоий тармоқларда Ўзбекистон фуқароси ўз турмуш ўртоғини иқтисодий муаммолар сабабли ўлдиргани ҳақида хабарлар тарқалди.
Бу ҳақда Доминикан Республикаси ички ишлар вазири Фариде Рафул матбуот анжумани чоғида маълум қилди, унинг ёзуви Диарио Либре нашри блогида Х ижтимоий тармоғида эълон қилинди.
Бу ҳақда Канада бош вазири Марк Карни Квебек провинциясига ташрифи чоғида журналистларга маълум қилди, унинг чиқиши миллий телеканаллар орқали намойиш этилди .
Ҳусийлар назоратидаги Соғлиқни сақлаш вазирлиги араб ва ислом халқларини, шунингдек, инсон ҳуқуқлари ташкилотларини мазкур ҳужумларга қарши норозилик билдириш ва эътироз билдиришга чақирди.
Украина президенти Владимир Зеленский Европа Иттифоқи давлатлари раҳбарларини 9 май куни - Москвада анъанавий равишда ҳарбий парад ўтказиладиган кунда Киевга ташриф буюришга чорлади.
Суд ҳукмига кўра, судланувчи М.А. ЖКнинг 97-моддаси 2-қисмининг “а,в,ж” бандларида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилди ва унга нисбатан фавқулодда жазо чораси - умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.