AQSh prezidenti Donald Trampning Xitoyga qarshi siyosati sababli Xitoydagi neftni qayta ishlash zavodlari (NQIZ) tomonidan Amerika neftini xarid qilish hajmi 90 foizga qisqardi. O‘tgan yilning iyun oyida eng yuqori ko‘rsatkich - 29 million barreldan mart oyida 3 million barrelgacha tushdi. Bu haqda Bloomberg nashriyoti Vortexa ma’lumotlariga asoslanib xabar bermoqda.
AQShdan keltirilgan neft o‘rnini Kanada nefti egalladi. Mart oyida Xitoyning Kanada nefti importi kuniga misli ko‘rilmagan 7,3 million barrelga yetdi. Aprel oyida savdo urushining boshlanishi bu tendensiyani yanada kuchaytirdi.
Kanada-Xitoy energetika va ekologiya forumi prezidenti Venran Szyan ta’kidlashicha, savdo urushini hisobga olgan holda, Xitoyning Amerika nefti yetkazib berishni ko‘paytirishi ehtimoldan uzoq. Biroq mamlakat Kanada xomashyosini mamnuniyat bilan qabul qilmoqda, chunki u faqat Rossiya yoki Yaqin Sharq neftiga bog‘lanib qolishni istamasligini bildirdi.
Kanada nefti sifat jihatidan Xitoyning eng zamonaviy neftni qayta ishlash zavodlari uchun mos keladi. Bozorga yaqinligi esa uni Iroqning o‘xshash Basrah Heavy neftidan arzonroq qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Финландия бош вазири Петтери Орпо мамлакат иқтисодиёти жуда ёмон аҳволда эканини, бунинг асосий сабаби Россия томонидан келаётган таҳдидлар билан боғлиқлигини айтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.