Tinch okeanida rekordlarni yangilagan va butun dunyo dengiz biologlarining e’tiborini tortgan 18 metrlik ulkan kitsimon akula aniqlandi.
Okean eng hayratlanarli jonzotlarning maskani hisoblanadi va yaqinda Tinch okeanida dunyodagi eng yirik baliq bo‘lgan ulkan kitsimon akula aniqlandi, bu esa ilmiy hamjamiyatni larzaga keltirdi. "Animals Around the Globe" nashrining xabar berishicha, uzunligi g‘ayrioddiy tarzda 18 metrga yetgan ushbu kitsimon akula mazkur suvlarda kuzatilgan eng yirik kitsimon akula sifatida ta’riflangan. Odatda, kitsimon akulalarning o‘rtacha uzunligi 5,5-10 metr atrofida bo‘ladi, bu esa ushbu topilmani yanada ajoyib qiladi. Ushbu kashfiyot dengiz biologlari uchun muhim voqea hisoblanadi, chunki u nafaqat bu ulug‘vor baliqlarning hayotiga oydinlik kiritadi, balki ularni muhofaza qilish uchun tabiatni asrash borasidagi sa’y-harakatlarni kuchaytirishga bo‘lgan ehtiyojni ham ko‘rsatadi.
Ulkan o‘lchamlariga qaramay, kit akulalari yumshoq va yuvosh tabiati bilan tanilgan. Bu ajoyib mavjudotlar dunyodagi eng yirik baliqlar hisoblanib, ba’zilari 40 futdan ham uzunroq bo‘lishi mumkin. Kit akulalari filtrlovchi oziqlanuvchilar bo‘lib, og‘izlarini ochgan holda suzib, suvdagi plankton, krill va mayda baliqlarni filtrlash orqali ovqatlanadi. Ularning bunday oziqlanish usuli va yuvosh tabiati, bu ulug‘vor jonzotlarni yaqindan kuzatishni istovchi g‘avvoslar va dengiz ishqibozlari orasida sevimli qilib qo‘ygan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Ҳиндистон расмийлари ноқонуний мигрантлар оқимини тўхтатиш учун Бангладеш билан чегаранинг бориш қийин бўлган қисмларини ҳимоя қилиш учун «биологик тўсиқ»дан фойдаланишни кўриб чиқмоқда.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.