Amerika ma’muriyati Rossiya va Qo‘shma Shtatlar Ukraina bo‘yicha bo‘lajak muzokaralarda o‘t ochishni to‘xtatish, tinchlikparvar kontingent va hududlarga egalik huquqini tekshirish bilan bog‘liq masalalarni hal qilishini kutmoqda. Bu haqda AQSh prezidentining milliy xavfsizlik bo‘yicha yordamchisi Mayk Uolts ma’lum qildi.
CBS telekanalidagi efirda Uolts ertaga, 24 mart kuni Ar-Riyodda Qora dengiz donini yaratish tashabbusini qayta tiklash bo‘yicha Rossiya-Amerika maslahatlashuvlari bo‘lib o‘tishini ta’kidladi.
"Va keyin biz nazorat chizig‘i haqida gaplashamiz, bu aslida jangovar aloqa chizig‘i. Shuningdek, u o‘t ochishni to‘xtatish mexanizmlarini tekshirish, tinchlikni saqlash, hozir turgan liniyalarni muzlatish bilan bog‘liq tafsilotlarga to‘xtalib o‘tadi. Va keyin, albatta, yanada kengroq va doimiy tinchlik. Bu doimiy va uzoq muddatli tinchlik uchun hududni almashtirish qandaydir muhokamasi bo‘ladi" - dedi u tafsilotlarni keltirmasdan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.