Agentilikka ko‘ra, bu ogohlantirish AQSh prezidenti Donald Tramp va Rossiya prezidenti Vladimir Putin Ukrainadagi urushni to‘xtatish bo‘yicha muzokaralarni boshlashidan bir necha hafta avval qilingan. Tramp Rossiyaga qarshi yanada kuchli sanksiyalar joriy etilishini aytgan va Qo‘shma Shtatlarda neft qazib olishni oshirish niyatida ekanini bildirgan. Bundan tashqari, u Saudiya Arabistonini ham ko‘proq neft qazib chiqarishga undashni rejalashtirmoqda.
"Rossiya Markaziy banki har yili hukumat uchun tayyorlanuvchi yopiq hisobotlarida iqtisodiy xavflarni tahlil qiladi, lekin bu safar ilk marta 1980-yillardagiga o‘xshash uzoq muddatli neft narxlarining pasayishi mumkinligini ta’kidlagan. O‘sha davrdagi inqiroz Sovet ittifoqining parchalanishiga olib kelgan edi. Markaziy bank AQSh va OPEC neft bozoriga qanday ta’sir o‘tkazishi mumkinligi haqida aniq ssenariy keltirmagan, ammo neft narxining uzoq muddat va keskin pasayishi Rossiya iqtisodiyoti uchun asosiy xatarlardan biri sifatida qayd etilgan", deb yozadi Reuters.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.