AQSh vise-prezidenti Jey Di Vensning ta’kidlashicha, agar Donald Tramp Grenlandiyani qo‘lga kiritishni xohlasa, u buni Yevropa davlatlarining fikrini inobatga olmasdan amalga oshiradi.
"Daniya Grenlandiyani boshqarish vazifasini uddalay olmayapti va yaxshi ittifoqchilik qilmayapti. Biz o‘zimizdan "Milliy manfaatlarimiz uchun bu muammoni qanday hal qilishimiz mumkin?” deya so‘rashimiz kerak. Agar Grenlandiyani qo‘shib olish kerak bo‘lsa, demak, prezident Tramp bunga erishadi. Yeropaliklarning noroziliklarga asoslangan hayqiriqlari uni qiziqtirmaydi, u faqat Amerika manfaatlarini o‘ylaydi", – dedi Vens.
CBS xabar qilishicha, Vensning rafiqasi yaqin kunlarda AQSh delegasiyasi tarkibida Grenlandiyaga boradi. Shuningdek, delegasiyada Trampning maslahatchilaridan biri Mayk Uols ham bor.
Avvalroq dunyo mediasida, Tramp Grenlandiyani AQShga qo‘shish fikriga jiddiy yondashayotgani va hatto harbiy ssenariyni ham ko‘rib chiqayotgani haqida ma’lumotlar tarqalgan edi. Ayni vaqtda esa Grenlandiyada bu g‘oyaga qarshi norozilik namoyishlari bo‘lib o‘tmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.