Eronlik shifokor va siyosatchi sifatida tanilgan Mas’ud Pezeshkiyon 1954 yil 29 sentyabr kuni mamlakat shimoli-g‘arbida, G‘arbiy Ozarbayjon viloyati Mehobod shahrida tug‘ilgan. Otasi ozarbayjon, onasi kurd millatiga mansub.
Mas’ud 1973 yil muddatli harbiy xizmatni o‘tash uchun Zabol shahriga ketib, aynan shu davrda tibbiyotga qiziqa boshlagan. Xizmatni tugatib, tug‘ilib o‘sgan viloyatiga qaytgan. 1976 yil Tabriz tibbiyot fanlari universitetiga o‘qishga kirib, 1985 yil umumiy tibbiyot fakultetini tamomlagan.
1980-1988 yillari davom etgan Eron – Iroq urushi payti Pezeshkiyon ko‘pincha frontda tibbiy guruhlar faoliyati uchun mas’ul bo‘lgan, o‘zi ham shifokor sifatida ishlagan.
1993 yil Tibbiyot fanlari universiteti yurak jarrohligi fakultetini tamomlab, Tabriz Shahid ma’dani kasalxonasida ish boshladi. 2000-2004 yillar Muhammad Hotamiy hukumatida Sog‘liqni saqlash, davolash va tibbiy ta’lim vaziri edi. 2013 yil prezidentlik saylovida qatnashib, nomzodini barvaqt qaytarib olgan. 2016-2020 yillarda parlament raisining birinchi o‘rinbosari bo‘lgan.
Mas’ud Pezeshkiyon 2021 yilgi saylovda yana nomzodini ilgari surdi, biroq arizasi rad etildi. 2024 yilgi navbatdan tashqari prezidentlik saylovida nihoyat maqsadiga erishdi – ishtirok etish huquqini qo‘lga kiritdi. Said Jaliliy bilan birga ikkinchi bosqichga o‘tdi va 53 foizdan ko‘p ovoz to‘plab g‘alaba qozondi.
Eron – Turkiya do‘stlik jamiyati a’zosi bo‘lgan Pezeshkiyonning rafiqasi ginekolog edi. 1993 yil u avtohalokatda xotini va bir farzandidan ayrildi. Shundan so‘ng ikki o‘g‘li va qizini yolg‘iz o‘zi katta qildi. Qizi Zahro Pezeshkiyon Sharif texnologiya universitetida kimyo bo‘yicha magistr darajasini olgan. Pezeshkiyon Tabrizdagi “Traktor” futbol klubiga muxlislik qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Бундан тўрт кун олдин, яъни 2024 йил 23 сентябр куни Вазирлар Маҳкамасининг “Давлат пенсия таъминоти тизимини ислоҳ қилиш концепциясини ишлаб чиқиш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида”ги 600-сонли қарори қабул қилинди.
Авиация қудрати миллий хавфсизлик ва глобал таъсирни сақлаб қолиш учун катта аҳамиятга эга бўлган дунёда, мамлакат ҳаво кучларининг ҳажми ва қобилияти унинг ҳарбий стратегиясининг иккита муҳим устуни бўлиб хизмат қилади.
Аниқлик киритилишича, бу ҳужум бир кечада амалга оширилган бир қатор ҳужумлар ортидан содир бўлган, улар давомида Исроил ҳарбий-ҳаво кучлари қирувчилари Бейрут ҳудудидаги ўқ-дорилар омборлари, штаб-квартиралари ва террорчилар инфратузилмаси объектларига зарба беришган.
Рим марказидаги Пиазза Порта Сан Паоло майдонида уч мингга яқин одам Фаластинни қўллаб-қувватлаш учун ноқонуний митинг ўтказиш учун йиғилди . Бу ҳақда РИА Новости хабар бермоқда .
Жума куни Ливан жанубидаги учта касалхона Исроилнинг иккита портлаши натижасида ёпилишга мажбур бўлди, иккинчиси эса таъминот тугайди, бу ҳудуддан бир қатор шифокорларни қувиб чиқарди ва Ливан соғлиқни сақлаш сектори аҳволи билан боғлиқ хавотирларни келтириб чиқарди.
2024 йилги Нобел тинчлик мукофотига 286 номзод қўйилган, улар орасида, жумладан, БМТнинг Қочқинлар бўйича олий комиссари бошқармаси, Рим папаси Франциск, британ табиатшуноси Дэвид Аттенборо бор.
Халқаро миграция ташкилоти маълум қилишича , контрабандачилар муҳожирларни қайиқларини ташлаб, Қизил денгизда сузишга мажбур қилгани сабабли 100 дан ортиқ одам бедарак йўқолган .
Франция президенти Эммануэл Макрон Исроилга қурол етказиб беришни тўхтатишга чақирди . Бу ҳақда Исроилнинг The Jerusalem Post нашри i France Inter радиосидаги кўрсатувга асосланиб хабар бермоқда.
Октан сони муҳим кўрсаткич бўлиб, у ёнувчан суюқликнинг учқунсиз, яъни ўз-ўзидан ёниб кетишига турғунлигини тавсифлайди — қиймат қанчалик юқори бўлса, ўз-ўзидан аланга олиш хавфи шунчалик паст бўлади.
Араб баҳори 2010 йиллар бошида араб дунёсининг катта қисмини – Яқин Шарқ ва Шимолий Африкани қамраб олган золим ҳукуматларга қарши намойишлар, қўзғолонлар ва қуролли норозиликлар кўринишида содир бўлган эди. Н