Aviasiya qudrati milliy xavfsizlik va global ta’sirni saqlab qolish uchun katta ahamiyatga ega bo‘lgan dunyoda, mamlakat havo kuchlarining hajmi va qobiliyati uning harbiy strategiyasining ikkita muhim ustuni bo‘lib xizmat qiladi. Ko‘p qirrali vertolyotlardan yuqori texnologiyali qiruvchi samolyotlargacha, dunyodagi eng yirik va eng kuchli havo kuchlari turli qiyinchiliklarga dosh berish uchun yaxshi jihozlangan.
Bu yerda biz turli xil onlayn manbalardan to‘plangan ma’lumotlarga asoslanib, dunyodagi eng katta havo kuchlariga ega 5 ta davlatning diqqat bilan tuzilgan ro‘yxatini eslatib o‘tdik.
Amerika Qo‘shma Shtatlari
Amerika Qo‘shma Shtatlari Harbiy havo kuchlari jami 13209 ta samolyot bilan dunyodagi eng katta havo kuchlari bo‘yicha birinchi o‘rinda turadi. U taxminan 1854 ta qiruvchi samolyotni, jumladan, F-22 Raptor va F-35 Lightning II kabi eng mashhurlarini o‘z ichiga oladi.
Rossiya
Ikkinchi o‘rinda 4255 dan ortiq samolyotlar soni bilan Rossiya Harbiy-havo kuchlari turadi. Guruh tarkibida 809 ta qiruvchi samolyot va 730 ta hujumchi samolyot bor, shu bilan birga kuchli vertolyotlar partiyasi ham bor.
Xitoy
Uchinchi o‘rinni egallagan Xitoyda 3304 ta samolyotdan iborat Xalq ozodlik armiyasi havo kuchlari (PLAAF) deb ataladigan havo kuchlarini jadal sur’atlar bilan o‘sib bormoqda. U juda ko‘p sonli 1207 qiruvchi va bombardimonchi samolyotni, shuningdek, katta vertolyot parkini o‘z ichiga oladi.
Hindiston
To‘rtinchi o‘rinda Hindiston havo kuchlari 2296 ortiq samolyot bilan turadi. Ularda taxminan 606 qiruvchi samolyot mavjud.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Fox News бошловчиси Брайан Килмид Можтаба Хоманаий янги олий раҳбар деб эълон қилинганидан кейин АҚШ президенти Доналд Трамп билан суҳбатлашганини хабар қилди.
Эрон БАА ва Иорданиядаги Американинг "THAAD" ракетага қарши мудофаа радарларини йўқ қилди, деб хабар бермоқда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК).
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Сўнгги кунларда айрим оммавий ахборот воситалари ва ижтимоий тармоқларда 2026 йил 9 март куни Исроилнинг Йехуд шаҳрида қурилиш майдонида содир бўлган ракета ҳужуми оқибатида ҳалок бўлган шахс ҳақида хабарлар тарқалмоқда.
Washington Post газетаси ҳам илгари Москва Эронга Яқин Шарқдаги Америка кучларига ҳужумлар учун разведка маълумотларини тақдим этаётгани ҳақида хабар берган эди.
Жорий йилнинг 6 март куни Туркия ҳудудида ўлдирилган ва маълум вақт давомида қидирувда бўлган, асли самарқандлик 46 ёшли Дилафруз Чуллиеванинг жасади Ўзбекистон Республикасининг Истанбул шаҳридаги Бош консулхонаси ҳамда Ташқи меҳнат миграцияси агентлиги кўмагида Ўзбекистонга қайтарилди.
Эрон Ормуз бўғозига миналар ўрнатаётгани ҳақида хабар берилди. Бу ҳақда америкалик ОАВ разведка маълумотларига таяниб хабар қилди. CBS ва CNN маълумотларига кўра, Теҳрон бир неча ўнлаб миналарни жойлаштирган ва яна юзлаб миналар ўрнатиши мумкин.
Халқаро стратегик тадқиқотлар институтининг “The Military Balance 2026” ҳисоботига таяниб, дунё армияларининг шахсий таркиби бўйича рейтингини эълон қилди.
"28 феврал куни АҚШ ва Исроил Эронга ҳужум бошлади. Шундан сўнг Эрон – АҚШ ҳарбий базалари жойлашган Форс кўрфази давлатлари ва Исроилга қарши ҳужумга ўтди.