U «lochin» va Kremlning qattiq chizig‘ining tarafdori deb ataldi.
Rossiyaning AQShdagi elchisi Anatoliy Antonov Vashingtonda «biznes safarini yakunladi» va yakshanba kuni Moskvaga qaytishi kerak, deb xabar qilmoqda Rossiya axborot agentliklari Rossiya tashqi ishlar vazirligi va Vashingtondagi elchixonaga tayanib. Uning vorisi hozircha aniqlanmagan.
«Kommersant» gazetasi 2024 yilning iyulida Antonov tez orada Moskvaga qaytishini yozgan edi. Nashr e’tiborni Antonovning yubiley munosabati bilan PIR markaziga yuborgan tabrik maktubida «Mening xizmat safarim tugayapti. Umid qilamanki, biz birgalikda Vatan manfaatlarini himoya qilishda davom etamiz!” Keyin Tashqi ishlar vazirligi 69 yoshli elchining Vashingtondan qaytishi rejalariga izoh bermadi.
Karyera diplomati Antonov 2017 yilda Rossiyaning AQShdagi elchisi etib tayinlangan, bungacha esa besh yil davomida mudofaa vaziri o‘rinbosari lavozimida ishlagan. Uning Vashingtondagi faoliyati davomida »ikki tomonlama aloqalarning deyarli misli ko‘rilmagan yomonlashuvi" kuzatildi, deb ta’kidlaydi TASS davlat agentligi. AQSh ham, Rossiya ham ikki davlat diplomatlarini o‘zaro chiqarib yubordi va rasmiylar iltimosiga ko‘ra o‘zlarining bosh konsulliklari: Rossiyaning San-Fransisko va Siyetldagi, AQShning Sankt-Peterburg, Vladivostok va Yekaterinburgdagi bosh konsulliklari faoliyatini to‘xtatdi.
Antonov Kremlning qattiqqo‘l tarafdori, «murosa topishga qodir lochin» sifatida tanilgan, deya ta’kidlaydi Reuters.
Antonovning ish safari chog‘ida Rossiyaning Vashingtondagi elchixonasi Telegram kanalida Rossiya tashqi siyosatini faol izohladi va xususan, AQShni Ukrainani qo‘llab-quvvatlayotgani uchun tanqid qildi. “Vashington va uning sun’iy yo‘ldoshlari uchun «Ukraina loyihasi» AQShning global boshqaruvda tutib bo‘lmaydigan hukmronligini saqlab qolish vositasi xolos”, — deya Antonovning OAVga so‘nggi bayonotidan iqtibos keltirgan telekanal.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Авиация қудрати миллий хавфсизлик ва глобал таъсирни сақлаб қолиш учун катта аҳамиятга эга бўлган дунёда, мамлакат ҳаво кучларининг ҳажми ва қобилияти унинг ҳарбий стратегиясининг иккита муҳим устуни бўлиб хизмат қилади.
Дам олиш кунлари республика ҳудудига Каспий денгизи жанубидан нам ва нисбатан салқин ҳаво массалари кириб келиши кутилмоқда. Ҳудуднинг катта қисмида ёғингарчиликсиз об-ҳаво сақланиб туради, фақат марказий ва шарқий ҳудудларда баъзи жойларда ёмғир ёғади, тоғ олди ва тоғли ҳудудларда айрим жойларда кучли бўлиши, баланд тоғларда қорга айланиши мумкин.
Бундан тўрт кун олдин, яъни 2024 йил 23 сентябр куни Вазирлар Маҳкамасининг “Давлат пенсия таъминоти тизимини ислоҳ қилиш концепциясини ишлаб чиқиш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида”ги 600-сонли қарори қабул қилинди.
Аниқлик киритилишича, бу ҳужум бир кечада амалга оширилган бир қатор ҳужумлар ортидан содир бўлган, улар давомида Исроил ҳарбий-ҳаво кучлари қирувчилари Бейрут ҳудудидаги ўқ-дорилар омборлари, штаб-квартиралари ва террорчилар инфратузилмаси объектларига зарба беришган.
Рим марказидаги Пиазза Порта Сан Паоло майдонида уч мингга яқин одам Фаластинни қўллаб-қувватлаш учун ноқонуний митинг ўтказиш учун йиғилди . Бу ҳақда РИА Новости хабар бермоқда .
Жума куни Ливан жанубидаги учта касалхона Исроилнинг иккита портлаши натижасида ёпилишга мажбур бўлди, иккинчиси эса таъминот тугайди, бу ҳудуддан бир қатор шифокорларни қувиб чиқарди ва Ливан соғлиқни сақлаш сектори аҳволи билан боғлиқ хавотирларни келтириб чиқарди.
2024 йилги Нобел тинчлик мукофотига 286 номзод қўйилган, улар орасида, жумладан, БМТнинг Қочқинлар бўйича олий комиссари бошқармаси, Рим папаси Франциск, британ табиатшуноси Дэвид Аттенборо бор.
Халқаро миграция ташкилоти маълум қилишича , контрабандачилар муҳожирларни қайиқларини ташлаб, Қизил денгизда сузишга мажбур қилгани сабабли 100 дан ортиқ одам бедарак йўқолган .
Франция президенти Эммануэл Макрон Исроилга қурол етказиб беришни тўхтатишга чақирди . Бу ҳақда Исроилнинг The Jerusalem Post нашри i France Inter радиосидаги кўрсатувга асосланиб хабар бермоқда.
Октан сони муҳим кўрсаткич бўлиб, у ёнувчан суюқликнинг учқунсиз, яъни ўз-ўзидан ёниб кетишига турғунлигини тавсифлайди — қиймат қанчалик юқори бўлса, ўз-ўзидан аланга олиш хавфи шунчалик паст бўлади.
Араб баҳори 2010 йиллар бошида араб дунёсининг катта қисмини – Яқин Шарқ ва Шимолий Африкани қамраб олган золим ҳукуматларга қарши намойишлар, қўзғолонлар ва қуролли норозиликлар кўринишида содир бўлган эди. Н