12 oktyabr kuni Jinoyat ishlari bo‘yicha Toshkent shahar Yangixayot tuman sudi piyodani urib yuborgan haydovchiga nisbatan hukm chiqardi. «Gazeta.uz» O‘zbekiston Oliy sudi saytiga joylashtirilgan sud qarorini o‘rgandi.
Ish materiallariga ko‘ra, sudlanuvchi SH. P. Maktabgacha va maktab ta’limi vazirligi huzuridagi Maktabgacha ta’lim agentligining Moliya, iqtisodiyot va davlat-xususiy sheriklik boshqarmasi boshlig‘i lavozimida ishlagan. U 18 iyul kuni hibsga olingan.
Baxtsiz hodisa 4 iyun kuni taxminan soat 20:30 da sodir bo‘lgan. Sud qarorida qayd etilganidek, haydovchi mast holatda Nexia rusumli avtomashinasini Yangihayot tumani Davlatobod ko‘chasi bo‘ylab 50−60 km/soat tezlikda haydab ketayotib, yo‘lni kesib o‘tayotgan piyoda L.O.ni urib yuborgan.
Ayol shifoxonaga yetkazilgan, biroq jonlantirish bo‘limida vafot etgan. Tibbiy ekspertiza xulosasida uning o‘limiga og‘ir tan jarohatlari, jumladan, yopiq bosh miya jarohati, miyaga qon quyilishi, ko‘krak qafasining shikastlanishi, umurtqa pog‘onasining sinishi, 10 qovurg‘a, orqa miya, o‘pka, pastki oyoqlarning yorilishi va boshqa ko‘plab jarohatlar sabab bo‘lgani aytiladi. Ekspertiza o‘limga to‘qnashuv sabab bo‘lganini qayd etdi.
Sud-avtotexnik ekspertizasi xulosasiga ko‘ra, haydovchi tormozni keskin bosib, avariyaning oldini olish imkoniyatiga ega bo‘lgan.
Sudda sudlanuvchi 50−60 km/soat tezlikda harakatlanib ketayotib, «daraxtlar ortidan chiqib qolgan» ayolni urib yuborgan. Ayblanuvchining aytishicha, voqea sodir bo‘lganidan so‘ng undan 3−4 metr o‘tib to‘xtagan. Ayolning nafas olayotganini ko‘rib, tez yordam chaqiradi va jabrlanuvchini kasalxonaga yuboradi, o‘zi esa voqea joyida qoladi.
Ayblanuvchi shuningdek, YTH sodir bo‘lgan joyda piyodalar o‘tish joyi yo‘qligini, u hodisa joyidan 100 metrcha pastda bo‘lganini ta’kidladi. Uning so‘zlariga ko‘ra, piyodani ko‘rish va avariyaning oldini olish imkoniyatiga ega bo‘lmagan. Shu bilan birga, o‘sha kuni tushlik paytida spirtli ichimlik iste’mol qilgani, ammo mast bo‘lmaganini ta’kidlagan. Ayblanuvchining so‘zlariga ko‘ra, voqea sodir bo‘lganidan keyin YHXX xodimlari unga alkogolli mastlik testini o‘tkazishni taklif qilmagan, biroq o‘zi spirtli ichimlik iste’mol qilganini tan olgan.
Shuningdek, uning qarindoshlari yetkazilgan zararni qoplash uchun sud departamentining depozit hisob raqamiga 100 mln so‘m o‘tkazib, jabrlanuvchiga yordam ko‘rsatganini aytdi.
Erkak o‘z aybiga qisman iqror bo‘ldi, biroq avariyaviy holatda piyodaning o‘zi ham aybdor ekanligini ko‘rsatdi. U suddan voyaga yetmagan farzandlari borligini, shuningdek, oyiga 10 mln so‘m to‘lanadigan ipoteka krediti borligini inobatga olib, jazoni yengillashtirishni so‘radi.
Sud majlisida marhumaning qizi so‘zga chiqib, onasidan boshqa yaqin qarindoshi yo‘qligini aytdi. Uning so‘zlariga ko‘ra, agar sudlanuvchi haqiqatan ham 50−60 km/soat tezlikda harakatlansa, onasi bunchalik og‘ir tan jarohati olmagan va vafot etmagan bo‘lardi. U 100 mln so‘mni olishdan bosh tortdi va sudlanuvchini qonun doirasida jazolashni so‘radi.
Sud zalida IIBB YHXX inspektori haydovchi spirtli ichimlik iste’mol qilganini inkor etsa-da, og‘zidan alkogol hidi kelib turganini aytdi. Shundan so‘ng, xodimlar sudlanuvchini ko‘rikdan o‘tkazish uchun narkologiya klinikasiga olib ketishgan. Boshqa bir xodim esa guruhda alkogolizator yo‘qligini ma’lum qildi va haydovchidan spirtli ichimlik hidi kelgan-kelmaganini bilmasligini aytdi.
Sud qarorida qayd etilishicha, sudlanuvchining voqea sodir bo‘lgunga qadar piyodani ko‘rmagani haqidagi vajlari butunlay rad etilgan, chunki tergov davomida u uni ko‘rganini, biroq tormoz bosa olmaganini aytgan, shuningdek, yo‘lning ushbu qismi yaxshi yoritilgan bo‘lgan.
Sudya Zavqiddin Yarashev sudlanuvchini Jinoyat kodeksining 266-moddasi 2-qismi «a» bandi (transport vositalari harakati yoki ulardan foydalanish xavfsizligi qoidalarini buzish odam o‘limiga sabab bo‘lsa, muayyan huquqdan mahrum qilib, yetti yilgacha ozodlikdan mahrum qilish bilan jazolanadi) bilan aybdor deb topdi va unga nisbatan 3 yil muddatga transport vositalarini boshqarish huquqidan mahrum qilish bilan 4 yil 6 oy muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosini tayinladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Россия ТИВ расмий вакили айтишига кўра, Эрон Россияга “Ядро қуролини тарқатмаслик” шартномаси мажбуриятини тўлиқ бажараётгани ҳақида аниқ маълумотлар берган
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.