2025 yilning 1 iyun holatiga ko‘ra, O‘zbekistonda 16 405 ta chet el investisiyasi ishtirokidagi korxona faoliyat yuritmoqda. Bu haqda Milliy statistika qo‘mitasi ma’lum qildi. Ushbu ko‘rsatkich o‘tgan yilning mos davriga nisbatan 14,3 foizga ko‘paygani qayd etildi.
Mavjud korxonalarning 4 087 tasi qo‘shma korxona, 12 318 tasi esa to‘liq xorijiy kapital ishtirokidagi kompaniyalardan iborat. Ular iqtisodiyotning turli sohalarida faoliyat yuritmoqda va mamlakatdagi ishbilarmonlik muhitining jozibadorligidan dalolat beradi.
Chet el sarmoyadorlari orasida Xitoy yetakchilik qilmoqda — bu davlat kapitali ishtirokida 4 068 ta kompaniya faoliyat yuritmoqda. Rossiyalik sarmoyadorlar ishtirokida 3 086 ta, Turkiyadan — 1 997 ta, Qozog‘istondan — 1 136 ta korxona mavjud.
Shuningdek, Afg‘oniston (682 ta), Janubiy Koreya (674 ta), BAA (368 ta), Hindiston (326 ta) va AQSh (320 ta) sarmoyadorlari ham o‘z bizneslarini O‘zbekistonda yo‘lga qo‘yganlar.
So‘nggi yillarda mamlakatda investisiya muhiti yaxshilanib, xalqaro biznes uchun qulay sharoitlar yaratildi. Turli forum va ikki tomonlama muzokaralar orqali chet el sarmoyalari faol jalb etilayotgani natijasida, O‘zbekistonda investisiya jozibadorligi ortib bormoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.