Peterburg xalqaro iqtisodiy forumida G‘arb kompaniyalari deyarli qatnashmadi. Sarhadlarida urush va sanksiyalar saqlanib qolayotgan Rossiya iqtisodiyotiga ishonch so‘nmoqda.
“The Financial Times” nashrining xabar berishicha, bu yilgi Peterburg xalqaro iqtisodiy forumida Rossiya Prezidenti Vladimir Putin xalqaro sarmoyadorlarni ishontirishga muvaffaq bo‘lmadi. G‘arb kompaniyalari Rossiya bilan ishlash xavfini inobatga olib, forumda ishtirok etmagan.
Forumga Rossiyaning yaqin ittifoqchilari ham avvalgidek yirik delegasiyalar emas, balki kam sonli rasmiylar bilan kelgan. Bundan mustasno holat — Indoneziya. Bu davlat forumda prezident darajasida — Prabovo Subianto rahbarligida qatnashdi.
“Carnegie” fondining Berlindegi Rossiya va Yevroosiyo bo‘yicha markazi tadqiqotchisi Aleksandra Prokopenko ta’kidlashicha, hozirgi sharoitda Rossiyaga sarmoya kiritish real variant emas. Urush, sanksiyalar, inflyasiya va iqtisodiy o‘sishning sekinlashuvi sarmoyadorlarni cho‘chitmoqda.
Rossiya Moliya vazirligining ma’lumotlariga ko‘ra, har oy o‘nlab xorijiy kompaniyalar Rossiya bozorini tark etish uchun rasman murojaat qilmoqda. Moliya vaziri o‘rinbosari Ivan Chebeskovning so‘zlariga qaraganda, bunday holat G‘arb sanksiyalari saqlanayotgani va Putin tinchlik muzokaralariga tayyor emasligini anglatadi.
“The Financial Times” tahliliga ko‘ra, bu kabi vaziyatda Rossiyaga nisbatan joriy etilgan sanksiyalar yaqin fursatlarda bekor qilinishi ehtimoli juda past.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.