2025 yil may oyida AQShning kichik posilkalarga nisbatan tarif siyosati keskin o‘zgardi va bu holat Xitoyning Temu, Shein kabi onlayn gigantlariga jiddiy ta’sir ko‘rsatdi. Pochta eksporti hajmi 40 foizga kamayib, 1 mlrd dollarga tushib ketdi — bu 2023 yil boshidan buyon eng past ko‘rsatkichdir.
Masalaning asosiy sababi — AQSh tomonidan 2 maydan boshlab amalga kiritilgan «de minimis» qoidalarining bekor qilinishi bo‘ldi. Endi 800 dollargacha bo‘lgan posilkalar uchun bojxona imtiyozlari amal qilmaydi. Yanada muhimi — kiyim-kechak, maishiy tovarlar va elektronika uchun bojxona bojlari 54 foizgacha oshirildi.
Bu holat natijasida Temu va Shein narxlarni oshirishga majbur bo‘ldi, ammo bu ularning savdo hajmiga salbiy ta’sir ko‘rsatdi. Savdodagi pasayish ikki raqamli foizda qayd etildi. Xitoylik tadbirkorlar esa endi mahsulotlarni ommaviy ravishda ombor orqali yetkazishga majbur bo‘lmoqda, bu esa yuz minglab yuanlik xarajatlarni keltirib chiqarmoqda.
Bunday o‘zgarishlar AQSh bozoriga arzon va tez chiqish imkoniyatini yo‘qotgan yuz minglab qitaylik sotuvchilar uchun jiddiy to‘siq bo‘ldi. Mahalliy iste’molchilar esa raqobatning kamayishi tufayli narxlar oshishiga duch kelishi mumkin.
Ushbu tartib o‘zgarishlaridan keyin Malayziya, Belgiya va Janubiy Koreya kabi bozorlarda Xitoy posilkalari oqimi ortib bormoqda. Bundan ko‘rinib turibdiki, Xitoy eksportchilari AQShdan boshqa yo‘nalishlarga burilishga harakat qilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.