O‘tgan yili rekord miqdordagi rossiyaliklar Janubiy Koreyadan siyosiy boshpana so‘ragan. Bu haqda 25 fevral, yakshanba kuni Adliya vazirligi tarkibiga kiruvchi Janubiy Koreya immigrasiya xizmati hisobotiga tayanib CNN xabar berdi. Unga ko‘ra, 2023 yilda rasmiylar Rossiya fuqaroligiga ega bo‘lgan 5750 nafar arizachini ro‘yxatga olgan. Bu bir yil avvalgidan besh baravar va 1994 yildan 2019 yilgacha bo‘lgan rossiyaliklarning arizalari umumiy sonidan ko‘p. 2022 yilda atigi 1038 nafar rossiyalik siyosiy boshpana so‘ragan.
Umuman olganda, 2023 yilda Janubiy Koreyada boshpana so‘ralgan 18 838 ta murojaat ro‘yxatga olingan. Eng ko‘p murojaatlar rossiyaliklardan bo‘lgan, undan keyin Qozog‘iston fuqarolari – 2094, Xitoy – 1282, Malayziya – 1205, Hindiston – 1189, Mo‘g‘uliston – 836 va Turkiya – 564. 2024 yil yanvarida 376 nafar rossiyalik boshpana so‘ragan. Koreya immigrasiya xizmati ma’lumotlariga ko‘ra, 2023 yilda boshpana so‘rab murojaat qilganlar soni sakkiz yil ichidagi eng yuqori ko‘rsatkichdir.
Shu bilan birga, mamlakatda migrasiya qonunchiligi juda qattiq: 1994 yildan 2023 yil oxirigacha Janubiy Koreya rasmiylariga qochqin maqomini so‘rab 103 760 kishi murojaat qilgan va ulardan atigi 4 052 nafari qochqin maqomini olgan. Arizachilarning boshpana so‘rashi eng keng tarqalgan sababi - diniy ta’qiblar, keyin esa siyosiy ta’qiblar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.