O‘tgan yili rekord miqdordagi rossiyaliklar Janubiy Koreyadan siyosiy boshpana so‘ragan. Bu haqda 25 fevral, yakshanba kuni Adliya vazirligi tarkibiga kiruvchi Janubiy Koreya immigrasiya xizmati hisobotiga tayanib CNN xabar berdi. Unga ko‘ra, 2023 yilda rasmiylar Rossiya fuqaroligiga ega bo‘lgan 5750 nafar arizachini ro‘yxatga olgan. Bu bir yil avvalgidan besh baravar va 1994 yildan 2019 yilgacha bo‘lgan rossiyaliklarning arizalari umumiy sonidan ko‘p. 2022 yilda atigi 1038 nafar rossiyalik siyosiy boshpana so‘ragan.
Umuman olganda, 2023 yilda Janubiy Koreyada boshpana so‘ralgan 18 838 ta murojaat ro‘yxatga olingan. Eng ko‘p murojaatlar rossiyaliklardan bo‘lgan, undan keyin Qozog‘iston fuqarolari – 2094, Xitoy – 1282, Malayziya – 1205, Hindiston – 1189, Mo‘g‘uliston – 836 va Turkiya – 564. 2024 yil yanvarida 376 nafar rossiyalik boshpana so‘ragan. Koreya immigrasiya xizmati ma’lumotlariga ko‘ra, 2023 yilda boshpana so‘rab murojaat qilganlar soni sakkiz yil ichidagi eng yuqori ko‘rsatkichdir.
Shu bilan birga, mamlakatda migrasiya qonunchiligi juda qattiq: 1994 yildan 2023 yil oxirigacha Janubiy Koreya rasmiylariga qochqin maqomini so‘rab 103 760 kishi murojaat qilgan va ulardan atigi 4 052 nafari qochqin maqomini olgan. Arizachilarning boshpana so‘rashi eng keng tarqalgan sababi - diniy ta’qiblar, keyin esa siyosiy ta’qiblar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Fox News бошловчиси Брайан Килмид Можтаба Хоманаий янги олий раҳбар деб эълон қилинганидан кейин АҚШ президенти Доналд Трамп билан суҳбатлашганини хабар қилди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши котиби Али Лариджани Вашингтон "ўз хатосини тан олмагунча ва унга жавоб бермагунча", Теҳрон "АҚШни тинч қўймаслигини" маълум қилди.
Эроннинг янги олий раҳбари Можтаба Хоманаий сайланганидан бери биринчи марта халққа мурожаат қилди. Оятулланинг баёноти миллий телевидениеда намойиш этилди ва маҳаллий онлайн оммавий ахборот воситалари ҳам матнни тарқатди.
Сўнгги кунларда айрим оммавий ахборот воситалари ва ижтимоий тармоқларда 2026 йил 9 март куни Исроилнинг Йехуд шаҳрида қурилиш майдонида содир бўлган ракета ҳужуми оқибатида ҳалок бўлган шахс ҳақида хабарлар тарқалмоқда.
Washington Post газетаси ҳам илгари Москва Эронга Яқин Шарқдаги Америка кучларига ҳужумлар учун разведка маълумотларини тақдим этаётгани ҳақида хабар берган эди.
Жорий йилнинг 6 март куни Туркия ҳудудида ўлдирилган ва маълум вақт давомида қидирувда бўлган, асли самарқандлик 46 ёшли Дилафруз Чуллиеванинг жасади Ўзбекистон Республикасининг Истанбул шаҳридаги Бош консулхонаси ҳамда Ташқи меҳнат миграцияси агентлиги кўмагида Ўзбекистонга қайтарилди.
Эрон Ормуз бўғозига миналар ўрнатаётгани ҳақида хабар берилди. Бу ҳақда америкалик ОАВ разведка маълумотларига таяниб хабар қилди. CBS ва CNN маълумотларига кўра, Теҳрон бир неча ўнлаб миналарни жойлаштирган ва яна юзлаб миналар ўрнатиши мумкин.