17-mart kuni Jenevada Shimoliy Kipr Turk Respublikasi (TRSK) va Kipr Rum boshqaruvi rahbarlari o‘rtasida BMT Bosh kotibi Antonio Guterresh tomonidan uyushtirilgan norasmiy uchrashuv bo‘lib o‘tadi. Muzokaralarda uchta kafil davlat ham ishtirok etadi: Turkiya , Gresiya va Buyuk Britaniya.
Yig‘ilishda Turkiya va Gresiya tashqi ishlar vazirlari Hakan Fidan va Yorgos Gerapetritis hamda Buyuk Britaniyaning Yevropa va Shimoliy Amerika vaziri Stiven Doherti o‘z mamlakatlarini vakil qiladi.
Diplomatik manbalarga ko‘ra, sammit avvalgi muzokaralarning davomi ham, yangi rasmiy jarayonning boshlanishi ham bo‘lmaydi . Asosiy e’tibor Kipr muammosini hal etish istiqbollari yuzasidan fikr almashishga qaratiladi.
Shimoliy Kipr Turk Respublikasi Prezidenti Ersin Tatar Turkiya prezidenti Rajab Toyyib Erdo‘g‘an bilan bo‘lajak muzokaralarni muhokama qilish uchun o‘tgan hafta Anqaraga tashrif buyurdi .
Anqara va Shimoliy Kiprning ta’kidlashicha, Kipr yunonlari 2004 va 2017 yillarda BMTning orolni birlashtirish rejasini ikki marta rad etgan. Ular Kiprda ikki xil davlatda ikki xalq yashaydigan mavjud haqiqatni tan olishni talab qilmoqdalar.
2021-yilda tatar orolning yunon qismi bilan federasiya tuzish masalasini endi muhokama qilmasligini aytdi , chunki BMT parametrlari doirasida kelishuvga erishish bo‘yicha avvalgi urinishlar muvaffaqiyasizlikka uchragan edi. Uning ta’kidlashicha, Turk Kipr suveren tenglik va xalqaro maqomni tan olishga intiladi.
Kengaytirilgan uchrashuv o‘tkazish to‘g‘risidagi qaror 2024-yil oktyabr oyida Nyu-Yorkda tatar Guterrish va Kipr Respublikasi Prezidenti Nikos Kristodulides o‘rtasidagi norasmiy kechki ovqat chog‘ida qabul qilingan.
Kiprdagi mojaro bir necha o‘n yillardan beri davom etmoqda. 1974-yilda orolni qo‘shib olishga qaratilgan grek davlat to‘ntarishidan so‘ng Turkiya kafil davlat sifatida Kipr turklarini himoya qilish uchun qo‘shin yubordi. Natijada 1983 yilda Shimoliy Kipr Turk Respublikasi deb e’lon qilindi.
Kiprning yunon qismi 2004 yilda YEIga qo‘shilgan, xuddi shu yili u BMTning mojaroni hal qilish rejasini bloklagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.