O‘zbekiston Respublikasining Birinchi Prezidenti Islom Karimovning nabirasi Imon Karimova o‘ziga tayinlangan jazoni o‘tayotgan onasi Gulnora Karimova bilan uchrasha olmayapti. Bu haqda u Instagram’dagi sahifasida yozib qoldirgan, deb yozadi qalampir.uz.
Imon Karimova iddaosicha, u onasi bilan uchrashish uchun Gulnora Karimova jazo o‘tayotgan 21-sonli jazoni ijro etish koloniyasiga rasman murojaat qilgan. JIEK rahbari Gulruh Rasulova Imonga qo‘ng‘iroq qilib, u onasi bilan uchrasha olmasligini aytgan.
“Gulrux Rasulovaning aytishicha, Zangiota koloniyasida men va onamning uzoq muddatli uchrashuvi uchun sharoit yo‘q. “Rahbariyat” bizga uzoq muddatli uchrashuvga ruxsat berishni maqsadga muvofiq emas deb topgan. Shartlar boshqalar va biz uchun aftidan farqli bo‘lishi kerak, ammo qanday qilib tushunarsiz. Men bungacha bir xil sharoitda uchrashishga ruxsat berishganini aytganimga qaramay, izoh berishmadi”, deydi Imon Karimova.
Uning aytishicha, Gulrux Rasulova Imon Karimova xorijiy davlatdan kelgani uchun “rahbariyat” uchrashuvga ruxsat bermaganini aytgan.
“Buning rad qilishlari bilan qanday aloqasi bor tushunarsiz, negaki men 3 marta koronavirusga test topshirdim va barcha natijalar manfiy chiqdi”, deydi Karimova.
Shundan so‘ng, Karimova Rasulova bilan kelishganidek, murojaatiga yozma raddiya olish uchun 21-sonli JIEKga kelgan. Ammo 4 soat kutgan hamki, xatni ololmagan.
“4 soat 21-sonli JIEK darvozasi oldida turdim. Kechagi suhbat chog‘ida Gulrux Rasulova onam bilan uchrashish masalasida yozma raddiya berishiga kelishgan edik. Bugun u suhbat haqida eslay olmadi ham. 3,5 soatdan keyin u mening oldimga chiqib, taajjub bilan “iya, siz bu yerda nima qilyapsiz”, dedi”, deya bo‘lgan voqeani so‘zlab bergan Karimova.
Imon Karimova shundan so‘ng, 20 daqiqa koloniya rahbarining xotirasini tiklashga uringan, ammo natija bo‘lmagan.
“Gulrux Rasulova menga yozma raddiya berish-bermasligi haqidagi savolimga u tushunarsiz jumla bilan javob berdi, emishki “rahbariyat” yozma raddiya berishni maqsadga muvofiq deb topmagan. Ammo u og‘zaki javob berdi”, degan Imon Karimova.
U koloniya mas’uliga 3 kun oldin odamlar uzoq muddatli uchrashuvga kirganini, bugun (kecha) ham 5 kishi qisqa muddatli uchrashuvga kirganini aytgan.
“Bizda bu yerda 3 kunni qo‘ying, har kuni barchasi o‘zgaradi. Bizda sharoit standartlarga mos emas. Umuman olganda mamlakatda 1-sanadan karantin boshlanyapti”, deya Gulrux Rasulovaning so‘zlarini keltirgan Imon Karimova.
Eslatib o‘tamiz, Imon Karimova bir necha kun oldin O‘zbekistonga qaytdi. Uning qaytgani Instagram’dagi postlaridan ma’lum bo‘ldi.
Ma’lumki, Karimovlar oilasining to‘ng‘ich qizi Gulnora Karimova 2013 yildan buyon jinoyatlari uchun javob bermoqda. U ayni vaqtda hibsda. Oilaning kenjasi Lola Karimova-Tillyayeva esa turmush o‘rtog‘i Timur Tillyayev va farzandlari bilan AQShga ko‘chib o‘tgan. Gulnora Karimovaning farzandlari Islom va Imon esa ayni vaqtda Londonda tahsil olmoqda. Karimovlar oilasidan faqat Tatyana Karimova O‘zbekistonda istiqomat qilmoqda. U Islom Karimov xotirasini abadiylashtirish va Karimov nomidagi Respublika jamoat fondi faoliyatini yuritishda bosh-qosh.
Lola Karimovaning qizi Maryam esa kuni kecha taniqli rus blogeri Amiran Sardarovga turmushga chiqdi.
Ma’lumotlarga ko‘ra, Gulnora Karimovaning farzandlari Islom Karimov va Imon Karimovaning oilaning boshqa a’zolari, xususan xolasi Lola Karimova Tillyayeva va buvisi Tatyana Karimova bilan aloqasi yo‘q. Bir vaqtlar Tatyana Karimova Imon Karimovani Toshkentda olib qolishga uringani, unga uy bergani, biroq Imon buni qabul qilmagani haqida gap-so‘zlar mavjud.
Eslatib o‘tamiz, Gulnora Karimovaning qizi Imon Karimova buvisi Tatyana Karimova va xolasi Lola Karimova-Tillyayeva bilan 2017 yilning avgust oyida poytaxt Toshkentda Islom Karimov haykali ochilish marosimida qatnashgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Шу билан бирга, Мединскийнинг сўзларига кўра, Истанбулдаги сўнгги музокаралар арафасида Россия стратегик авиациясига қилинган ҳужум музокараларга салбий таъсир кўрсатмаган.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.