Bugun, 30 may kuni Toshkent shahrida O‘zbekiston Ekologik partiyasining navbatdan tashqari IV s’ezdi bo‘lib o‘tdi. Unda 2023 yil 9 iyul kuni bo‘lib o‘tadigan muddatidan ilgari O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti saylovida O‘zbekiston Ekologik partiyasidan O‘zbekiston Respublikasi Prezidentligiga nomzod ko‘rsatish hamda Prezidentlikka nomzodning Saylovoldi dasturi to‘g‘risidagi va boshqa masalalar ko‘rib chiqildi.
S’ezd delegatlari tomonidan mamlakatimizda barcha siyosiy partiyalar va ular tomonidan ko‘rsatilgan nomzodlarning saylovlarda ishtirok etishi uchun sog‘lom muhit va sharoitlar yaratilgani, Prezident saylovi Saylov kodeksiga muvofiq umum e’tirof etilgan xalqaro standartlar asosida ochiq va shaffof o‘tkazilishi alohida ta’kidlandi.
O‘zbekiston Ekologik partiyasi saylovlarda o‘z oldiga yuksak maqsad va vazifalarni qo‘ygani e’tirof etildi. Markaziy saylov komissiyasi tomonidan bo‘lib o‘tadigan O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti saylovida partiyaning ishtirok etishiga ijozat berilgani qayd etildi. Joriy yilning 11 may kuni bo‘lib o‘tgan partiya Markaziy Kengashining plenumida O‘zbekiston Ekologik partiyasidan O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga nomzod etib partiya Markaziy Kengashi Ijroiya qo‘mitasi raisi Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovichni ko‘rsatish taklifi ko‘rib chiqilgan edi. S’ezdda delegatlar e’tiboriga O‘zbekiston Ekologik partiyasidan O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga nomzod etib, partiya Markaziy Kengashi Ijroiya qo‘mitasi raisi Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovich nomzodi tavsiya etildi. Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovich 1973 yil 10 dekabrda Surxondaryo viloyatining Uzun tumanida ziyoli oilasida tug‘ilgan. Qishloq xo‘jalik fanlari doktori, professor. Oilali, uch nafar farzandi bor. O‘zbekiston Ekologik partiyasi a’zosi.
Abdushukur Xudoyqulovich o‘z faoliyati davomida davlat va jamiyat boshqaruvi, ijtimoiy-iqtisodiy sohalarda katta tajriba to‘plagan, ekologiya va atrof muhit muhofazasi yo‘nalishida fidoyilik ko‘rsatgan tajribali siyosatchi va tashabbuskor rahbar sifatida partiyaning ko‘p ming sonli a’zolari va xalq o‘rtasida katta hurmat va e’tiborga ega shaxsdir.
Se’ezdda O‘zbekiston Respublikasi Prezidentligiga nomzod Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovich o‘zining Saylovoldi dasturi asosiy yo‘nalishlarini delegatlar e’tiboriga havola qildi.
Nomzodning saylovoldi dasturida mamlakatimizda iqtisodiyotni isloh qilishga qaratilgan bir qator muhim tashabbuslar ilgari surilmoqda. Xususan, pestisidlardan foydalanishdan voz kechishga yo‘naltirilgan “Yashil O‘zbekiston – 2030" dasturini ishlab chiqish, “Yashil viza” dasturini joriy etish, tarmoqlar va hududlarning “yashil iqtisodiyotga o‘tish indeksi”ni ishlab chiqish, yuk tashishni yirik mashinalardan temir yo‘llarga o‘zgartirishga qaratilgan choralar alohida e’tirof etildi.
Ijtimoiy sohada davlat stomatologik klinikalarini rivojlantirish, shaharlar Bosh rejalarini tuzishda kamida 30 foizli yashil maydonlar yaratish talabini mustahkamlash, shaharsozlik faoliyatida jamoatchilik nazoratini kuchaytirish, normativ hujjatlarni qabul qilishda atrof-muhitga ta’sirini baholash tizimini joriy etish, bir martalik ishlatiladigan plastik va polietilen tarkibli idishlardan foydalanishdan bosqichma-bosqich voz kechish, elektron sigaretlarni mamlakatga olib kirishni taqiqlash, 2030 yildan boshlab mamlakatda ichki yonuv dvigatelli yengil avtomobillarni sotish hamda ularni chetdan olib kirishni taqiqlash kabi e’tiborga molik tashabbuslar ilgari surildi. Dastur muhokamasi jarayonida, shuningdek, qonun ustuvorligini ta’minlash, sud-huquq sohasini isloh qilishga qaratilgan takliflarga alohida to‘xtalib o‘tildi. Xususan, ekologik qonunchilikni kodifikasiya qilish orqali Ekologiya, Suv, O‘rmon kodekslarni qabul qilish, “Chiqindilar to‘g‘risida"gi yangi tahrirdagi qonunni hamda “Aholining ekologik madaniyatini yuksaltirish to‘g‘risida"gi dasturni qabul qilish, ekologik sug‘urtalash tizimini rivojlantirish, malakali yuridik yordam va xizmat ko‘rsatish sifatini oshirish, ekolog- xuquqshunoslarni tayyorlash tizimini takomillashtirish, barcha tizimdagi davlat idoralari faoliyatida, tenderlarda, davlat xaridlarida ochiqlik va shaffoflikni kengaytirish choralarini kuchaytirish, ma’muriy organlar tomonidan jarima qo‘llashni qisqartirib, sudlarga kengroq vakolat berish, yo‘l harakati xavfsizligini faqat qonun asosida tartibga solishni yo‘lga qo‘yish va boshqalar.Davlat va jamiyat qurilishi sohasidagi takliflar ham alohida e’tirof etildi. Jumladan, davlat ekologik siyosatining ustuvor yo‘nalishlarini belgilashga qaratilgan “Barqaror ekologik rivojlanish Strategiyasi“ hamda qayta tiklanadigan energiya manbalarini rivojlantirish istiqbollarini belgilashga qaratilgan “Yashil energetika Strategiyasi”ni qabul qilish, suvdan samarali foydalanish va uning mahsuldorligini oshirishga qaratilgan Milliy dasturni ishlab chiqish, qator xalqaro hujjatlarga a’zo bo‘lish kabi takliflar shular jumlasidandir. Shundan so‘ng, O‘zbekiston Ekologik partiyasidan O‘zbekiston Respublikasi Prezidentligiga Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovich nomzodi va uning Saylovoldi dasturi delegatlar tomonidan atroflicha muhokama qilindi.
Delegatlar O‘zbekiston Respublikasi Prezidentligiga nomzod Abdushukur Hamzayevning ko‘p yillardan buyon mamlakatimiz siyosiy, ijtimoiy-iqtisodiy hayotidagi faol ishtiroki, olim sifatida olib borayotgan ilmiy izlanish hamda ixtirolariga yuqori baho berdi.
Nomzodning saylovoldi dasturidan o‘rin olgan ustuvor vazifalar aholining qulay atrof-muhitga bo‘lgan huquqlarini ro‘yobga chiqarish, xalqimiz va kelajak avlod uchun munosib turmush sharoitlarini yaratish hamda farovon jamiyat barpo etish maqsadi ko‘zlangani alohida qayd etildi. S’ezd delegatlari tomonidan O‘zbekiston Respublikasi Prezidentligiga nomzod etib ko‘rsatilgan Hamzayev Abdushukur Xudoyqulovich va uning Saylovoldi dasturi bir ovozdan ma’qullandi va tegishli qarorlar qabul qilindi.
Partiya Markaziy Kengashi, hududiy partiya tashkilotlari hamda faollari oldiga partiyaning saylov kampaniyasini uyushqoqlik bilan o‘tkazishni ta’minlash borasida bir qator vazifalar qo‘yildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.
Марказ Марказий Осиё минтақасида илмий тадқиқотлар, мутахассисларни тайёрлаш, технологиялар ва тажриба алмашиш, шунингдек, «ёшил» ва барқарор ривожланишни тарғиб қилиш учун платформа бўлади.
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.