Ukrainaning sobiq prezidenti bu haqda “Senzor” nashriga bergan intervyusida aytdi.
Poroshenkoning so‘zlariga ko‘ra, u bu ma’lumotni Prezident ofisidagi manbalardan, huquqni muhofaza qilish organlaridan hamda hozirda saylov byulletenlarini tayyorlash ustida ish olib borayotgan “Ukraina” bosmaxonasidan olgan.
"Manbalarimizga ko‘ra, Markaziy saylov komissiyasi saylovchilar reestriga o‘zgartirishlar kiritishni boshlagan. Shuningdek, Adliya vazirligi Berlinda birinchi ofisini ochmoqda. Bunday harakatlar faqat saylovlarga tayyorgarlik uchun qilinishi mumkin", — deya aniqlik kiritdi Poroshenko.
"Konstitusiyaga ko‘ra, joriy yil oxirida parlament saylovlari o‘tkazilishi kerak. Aslida ular ikki yil oldin bo‘lishi lozim edi. Oktyabr oxirida esa mahalliy kengashlar uchun saylovlar o‘tkazilishi kerak. Hukumat barcha saylovlarni bir vaqtda o‘tkazish niyatida, lekin amerikaliklar bunga yo‘l qo‘ymayapti. Ular hozir hammasini shunday tashkil qilmoqdaki, hech qanday raqib bo‘lmasligi uchun o‘zlarini yana hokimiyatga tiqishtirishmoqchi. Bu esa demokratiyani, erkinlikni va saylovlarning shaffofligini buzmoqda. Chunki ular hokimiyatni tark etishdan qo‘rqmoqda", — deya qo‘shimcha qildi sobiq prezident.
Eslatib o‘tamiz, joriy yilda Ukrainada saylovlarning bo‘lib o‘tishi Trampning “tinchlik rejasi” loyihasida ham tilga olingan edi. Ushbu rejaga ko‘ra, prezidentlik saylovi avgust oxirida, parlament va mahalliy kengash saylovlari esa 26 oktyabrda o‘tkazilishi kerak.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Евроосиёни велосипедда энг тез кесиб ўтиш бўйича жаҳон рекордини янгилашга уринган франциялик Софиан Сеҳили Владивостокда ҳибсга олинди. Бу ҳақда ўз манбаларига асосланиб Le Monde хабар берди.
АҚШ ва Хитой ўртасидаги “технологик уруш” даврида Хитойнинг Tencent ва Deep Robotics каби компаниялари сунъий интеллект ва робототехника технологиялари билан америкалик рақобатчиларга яқинлашмоқда.
Африка Касалликларни назорат қилиш ва олдини олиш марказлари (Африка CDC) маймунчечак (mpox) вирусини Африка қитъасида соғлиқни сақлаш учун фавқулодда ҳолат деб эълон қилди.
Ҳолат юзасидан, Узун тумани ИИБ ҳузуридаги Тергов гуруҳи томонидан Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 126 прим 1-моддаси 7-қисми “а”, “е” бандлари билан жиноят иши қўзғатилиб, гумонланувчи Ш.А. процессуал тартибда қамоққа олинган, шунингдек ишга алоқадор бўлган хонадонда яшовчи бошқа фуқаролар ҳам терговга жалб қилиниб, бир нафарига нисбатан “Қидирув” эълон қилинган.
Ҳолат юзасидан, Узун тумани ИИБ ҳузуридаги Тергов гуруҳи томонидан Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 126 прим 1-моддаси 7-қисми “а”, “е” бандлари билан жиноят иши қўзғатилиб, гумонланувчи Ш.А. процессуал тартибда қамоққа олинган, шунингдек ишга алоқадор бўлган хонадонда яшовчи бошқа фуқаролар ҳам терговга жалб қилиниб, бир нафарига нисбатан “Қидирув” эълон қилинган.
Исроил армияси томонидан қамал қилинган Ғазо секторида сўнгги 24 соат ичида яна олти нафар фаластинлик, жумладан бир бола очлик ва ўткир тўйиб овқатланмасликдан ҳалок бўлди.
UNICEF вакили Тесс Инграм Ғазо шаҳрида очарчилик тарқалиши хавфи ҳақида огоҳлантириб, аҳоли фарзандлари учун озиқ-овқат топиш учун изтироб билан курашаётганини таъкидлади ва вазиятни “мутлақ фалокат” деб баҳолади.
Ғазо секторига уюштирилган ҳужумларда қатнашган Исроил армиясига қарашли Голани бригадасининг бир аскари мамлакат шимолидаги ҳарбий база ҳудудида ўлик ҳолда топилди.
БМТнинг Фаластинлик қочқинларга ёрдам кўрсатиш агентлиги (UNRWA) маълум қилишича, Исроилнинг Ғазога қарши 23 ойлик уруши 660 минг болани кетма-кет учинчи йил ҳам мактабдан маҳрум қилмоқда.
Венесуэла вице-президенти ва нефть вазири Делси Родригес АҚШга қарши кескин баёнот билан чиқиб, Вашингтонни мамлакат ички ишларига аралашмасликка ва Венесуэла ҳудудидан узоқроқ туришга чақирди.
Давлат хавфсизлик хизмати ва ички ишлар ходимлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда мазкур ер майдонидан жами 247 туп каннабис ўсимлиги ва 27 кг 708 гр марихуана ашёвий далил сифатида олинди.
Янги тадқиқотга кўра, тропик ҳудудларда ўрмонларни кесиш натижасида ҳосил бўлган иссиқлик билан боғлиқ касалликлар сўнгги 20 йилда ярим миллиондан ортиқ инсоннинг ҳаётига зомин бўлган.