AQShning saylangan prezidenti Donald Trampning bo‘lajak ma’muriyati Ukrainada safarbarlik yoshini 18 yoshga tushirishni talab qilmoqda.
Telekanalda tegishli bayonot berdi, Trampning bo‘lajak milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchisi Mayk Vals.
Uning so‘zlariga ko‘ra, bo‘lajak ma’muriyat "frontdagi vaziyatni barqarorlashtirishga" umid qilmoqda, Kiyev esa "ishchi kuchi bilan bog‘liq haqiqiy muammolarni" boshdan kechirmoqda. “Hozir u yerda harbiy xizmatga chaqirilish yoshi 18 emas, 26 yoshda. Menimcha, ko‘pchilik buni tushunmaydi”, dedi Vals.
“Biz kadrlar bilan bog‘liq muammolar hal etilishini istaymiz. Biz shunchaki qurol, o‘q-dorilar va qo‘shimcha tekshiruvlar haqida gapirmayapmiz. Muayyan kelishuvlarga kirishimiz uchun front chizig‘ini barqarorlashtirish kerak”, — dedi bo‘lajak ma’muriyat vakili.
Endi Ukrainada 25 yoshdan 60 yoshgacha bo‘lgan erkaklar safarbarlikka tortiladi. 2024 yilda safarbarlik yoshi allaqachon bir marta pasaytirildi - o‘tgan yilning apreliga qadar safarbarlik faqat 27 yoshdan boshlab mumkin edi. Shunga qaramay, Ukraina Qurolli Kuchlari jiddiy kadrlar etishmasligini boshdan kechirishda davom etmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Жорий йилнинг 4 февралида Статистика агентлиги «2024 йил декабр ойида ўтган йилнинг май ойига нисбатан ҳисобланган истеъмол нархлари индексидан келиб чиқиб, 2025 йил учун ҳисобланган минимал истеъмол харажатлари (МИХ) қиймати бир ойда киши бошига 669 минг сўмни ташкил этгани»ни маълум қилди.
Автомобилдан фойдаланиш давридаги харажатлар машина танлашдаги муҳим жиҳатлардан ҳисобланади. Ҳар доим ҳам автомобилнинг нархи тўғри кўрсаткич эмас, нархи арзонроқ машина кейинчалик кўп чиқимга сабаб бўлиши ҳам ҳеч гапмас.
2022 йилгача Россиянинг автомобиль бозори дунёдаги энг йирик 10 таликка кирган бўлиб, кўпчилик автомобиллар Ғарб компаниялари томонидан ишлаб чиқариларди.
Қарор Президент Доналд Трамп ўзининг иккинчи муддатининг биринчи кунида Қўшма Штатлар БМТ соғлиқни сақлаш органидан чиқишини эълон қилганидан икки ҳафта ўтиб қабул қилинди.
Ал-Жазира хабар берганидек, Малайзия Ташқи ишлар вазирлиги пайшанба куни фаластинликларнинг мажбуран кўчирилиши этник тозалаш ва халқаро ҳуқуқ ва БМТнинг кўплаб резолюцияларини бузиш эканлигини айтди.
АҚШнинг Техас штати Вакиллар палатасининг демократ аъзоси Эл Грин Ғазо секторини назоратга олиш режалари ҳақидаги баёнотидан сўнг АҚШ президенти Доналд Трампга қарши импичмент эълон қилишни режалаштираётганини маълум қилди.
АҚШ ҳукумати ўтган ойда Хитой ва Шимолий Корея томонидан таҳдидларга дуч келаётган Шарқий Осиёдаги хавфсизлик шартномаси бўйича иттифоқчиси Японияга учта йирик қурол сотишни маъқуллади.
Саудия Арабистони валиаҳд шаҳзодаси Муҳаммад бин Салмон подшоҳликнинг бу борадаги позициясини ҳеч қандай вазиятда бошқача талқин қилиниши мумкин бўлмаган "аниқ ва қатъий" тарзда тасдиқлади.
Шошилинч чақирилган матбуот анжуманида Швеция Бош вазири Ульф Кристерссон қурбонлар сони бўйича таълим муассасасида содир бўлган отишма мамлакат тарихида мисли кўрилмаган ҳодиса эканлигини айтди.
Аввалроқ Бош прокуратура Тошкент шаҳри Шайхонтоҳур туманида фаолият юритган ҳоким ёрдамчиси М.Ф. 20 нафар фуқароларга электрон тарзда берган тавсияномаларига асосан, қабул қилиб олган электрон калитлардан фойдаланган ҳолда жами 427,7 млн. сўмлик кредит маблағларини қўлга киритгани ҳақида хабар берган эди.
Бир неча кун олдин АҚШнинг овга бағишланган веб-сайтларидан бири унинг қушларга, жумладан, Европа Иттифоқи ва Италия қонунчилиги билан ҳимояланган ноёб қизил ўрдакларга қарата ўқ узаётганини акс эттирган репортажни эълон қилган.