Maxachqal’ada yashovchi Nina Seretilova pushti sochlari tufayli to‘rt farzandidan mahrum bo‘lib, ularning uchtasini qaytarib olishga urindi, ammo erisha olmadi. Bu haqda "Obzor" nashri yozmoqda.
Nashrning yozishicha, Seretilova sud ijrochilari, advokat va ijtimoiy faollar bilan birgalikda otasi Magomed Seretilovning oldiga kelgan 9, 12 va 14 yoshdagi uchta bolasini qaytarishga harakat qilgan. To‘ng‘ich farzand Seretilovani iyun oxirida olib ketishdi. Dog‘istonlik ayol bilan birga bo‘lgan guvohlar huquqni muhofaza qilish organlari o‘z vazifalarini bajarmaganini ta’kidlashmoqda.
Seretilova eri bilan 2012 yildan beri yashamaydi. U xotinini doimiy kaltaklagan, shu jumladan, homiladorlik paytida uni tashlab ketgan. 2020 yil yanvar oyida Magomed Seretilov bolalarni olib, ularni qaytarishdan bosh tortgan. Seretilovaning aytishicha, erkak qariyb 800 ming rubl miqdoridagi alimentni to‘lashni istamagan.
14 mart kuni sud tashqi ko‘rinishi tufayli Seretilovadan bolalarni olib qo‘ydi. 25 mart kuni u buning teskarisini isbotlay oldi va Dog‘iston Oliy sudi bolalar onasi bilan yashashlari to‘g‘risida qaror chiqardi. Ayol bolalarini olishga kelganida erining oilasi bolalar o‘g‘irlanganini aytgan. O‘shandan beri dog‘istonlik ayol ularni qaytarib olishga harakat qilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.