Bugun, 30 may kuni Inha universitetida "School 21" IT maktabining ikkinchi kampusi ochilishiga bag‘ishlangan matbuot anjumani bo‘lib o‘tdi. Unda Raqamli texnologiyalar vaziri o‘rinbosari Rustam Karimjonov, Oliy ta’lim, fan va innovasiyalar vaziri maslahatchisi Bobur Rahimov, "School 21" boshqaruvchi direktori Zarina Luxmanova, OAV vakillari ishtirok etishdi.
Ma’lumot uchun, Toshkent shahridagi "School 21" kampusida IT-mutaxassislarni bepul tayyorlash bo‘yicha qabul boshlandi. Birinchi saralash «basseyn»i 2024 yil 26 avgustda boshlanadi. Siz hozirdanoq o‘qish uchun maktab saytida ariza berishingiz mumkin. "School 21" – bu O‘zbekiston va unga yaqin mamlakatlarda istiqomat qiluvchi 18 yoshdan oshgan barcha fuqarolarga IT sohasida talab yuqori bo‘lgan kasbni bepul egallash imkonini beradigan raqamli texnologiyalar maktabidir.
«Bu kampusning ochilishi O‘zbekistonda ta’lim va raqamli texnologiyalarni rivojlantirishga salmoqli hissa qo‘shadi. Bu, o‘z o‘rnida, ta’limga innovasion yondashuv, raqamli iqtisodiyot uchun kadrlar tayyorlash, xalqaro hamkorlik, innovasiyalar va startap loyihalarini rag‘batlantirish kabi jarayonlar bilan uzviy bog‘liq», — dedi Rustam Karimjonov.
Matbuot anjumanida o‘qishga kirish jarayoni bir necha bosqichlardan iborat ekanligi haqida ma’lumot berildi. Avvalida ishtirokchi maktab veb-saytida ariza topshiradi, xotira va mantiq bo‘yicha ikkita onlayn o‘yinlardan o‘tadi, shundan so‘ng navbat saralash «basseyn»iga keladi. Saralash bosqichida ishtirokchilar 26 kun davomida noldan kod yozadilar, o‘yin yaratadilar, shuningdek jamoaviy hamda yakka tartibda loyihalarni amalga oshiradilar. Ishtirokchilarning 50% dan ortig‘i uchun loyihada ishtirok etish – bu dasturlashdagi ilk tajribadir.
«Basseyn»ni muvaffaqiyatli yakunlagandan so‘ng, ishtirokchilar asosiy ta’limga o‘tadilar, ya’ni 1,5-3 yil davomida mehnat bozorida talab yuqori bo‘lgan malakali IT muhandisi, dasturchi, ML va ishlab chiqarish bo‘yicha muhandis, IT loyiha menejeri, tahlilchi, kichik va o‘rta ishlab chiqaruvchi darajasiga yetadilar. Bunday natijalarga maktabning o‘ziga xos xususiyatlari, masalan, «tengdosh-tengdoshga» o‘qitish uslubi – bunda ishtirokchilar o‘qish paytida bir-birlaridan o‘rganadilar, moslashuvchan jadvallar, ta’lim jarayonini geymifikasiya qilish va amaliyotga katta e’tibor berish orqali erishiladi.
«Toshkent shahrida "School 21"ning ochilishi axborot texnologiyalarini turli fanlarga integrasiya qilish orqali ta’limga ijobiy o‘zgarishlar kiritadi. Bu talabalarga chuqur bilim, raqamli ko‘nikmalar va ijodiy fikrlash qobiliyatiga ega bo‘lgan yuqori darajadagi mutaxassislar bo‘lishda o‘ziga xos imkoniyatlarni beradi. Qolaversa, oliy o‘quv yurtlarining "School 21" bilan hamkorligi talabalarga zamonaviy texnologiyalardan foydalanish, amaliy loyihalar va jamoaviy ishlar bilan shug‘ullanishlari uchun yo‘l ochadi. Bu ularning dunyoqarashini kengaytiradi, yetakchilik xislatlarini rivojlantiradi va zamonaviy davr muammolarini hal qilish hamda ilm-fan va texnologiyalar taraqqiyotiga hissa qo‘shishga qodir mutaxassislarni shakllantiradi», — dedi Bobur Rahimov.
«O‘zbekiston – 2030» strategiyasi doirasida IT xizmatlar va dasturiy mahsulotlar eksportini 5 milliard dollarga yetkazish maqsadi qo‘yilgan. Bunga erishish uchun IT infratuzilmasi va unga bo‘lgan bozor talabini rivojlantirish hamda xalqaro kompaniyalarni jalb qilish kabi kompleks chora-tadbirlar amalga oshirilmoqda. Birgina, joriy yilning o‘tgan to‘rt oyi davomida soha xizmatlari hajmi 20 foizga oshdi, 200 million dollarlik eksport amalga oshirildi va 5 mingta ish o‘rni yaratildi. IT sanoatining jadal rivojlanishi va kompaniyalar sonining ko‘payishi tufayli mamlakatda malakali mutaxassislarga talab ortib bormoqda. Shuni inobatga olgan holda, davlat tomonidan 300 mingdan ortiq IT mutaxassislarini tayyorlash vazifasi qo‘yildi. Soha uchun ushbu kadrlarni tayyorlashda esa "School 21" raqamli texnologiyalar maktabi muhim ahamiyat kasb etadi. Loyiha O‘zbekiston Respublikasi Raqamli texnologiyalar vazirligi hamda Oliy ta’lim, fan va innovasiyalar vazirligi hamkorligida amalga oshirilmoqda.
Ta’kidlash lozimki, "School 21" O‘zbekiston Respublikasining IT ta’limi yo‘nalishiga tezda moslashdi va mamlakatning raqamli transformasiyasi uchun mustahkam asos yaratdi. Qariyb 8100 kvadrat metr maydonga ega bo‘lgan maktab kampusi Toshkent shahri, Ziyolilar ko‘chasi, 13-uy manzilida joylashadi. "School 21" uzluksiz 24 soat ishlaydi, bu o‘zingizga qulay bo‘lgan har qanday vaqtda o‘qish imkonini beradi.
«Toshkentda "School 21"ning ochilishi – bu mamlakatimiz ta’lim va texnologiya sanoatini rivojlantirishda yana bir muhim qadamdir. Biz faqat ta’lim va innovasiyalar orqali har bir inson o‘z salohiyatini ro‘yobga chiqarishi mumkin bo‘lgan kelajakni yarata olamiz. Maktab shunchaki ta’lim beradigan joy emas, balki iqtidorli yoshlarning o‘z atrofidagi dunyoni o‘zgartirish uchun bilim, ko‘nikma va ilhom oladigan markazi bo‘lishga intilmoqda. Biz kelajakdagi innovasion jamiyatni shakllantirishda o‘z hissamizni qo‘shishimiz mumkinligidan faxrlanamiz. Shu o‘rinda, malakali mutaxassislarni tayyorlash va mamlakatimizning axborot texnologiyalari sohasidagi mavqeyini jahon miqyosida mustahkamlash imkonini berayotganligi uchun O‘zbekiston hukumatiga o‘z minnatdorchiligimni bildiraman», — dedi Zarina Luxmanova.
Toshkent shahridagi "School 21" – bu respublikada ikkinchi kampus bo‘ladi. O‘tgan yilning dekabr oyidan ushbu loyiha Samarqandda ishga tushirildi va ayni paytda yuqori talabga ega bo‘lmoqda. Uning o‘tgan davrdagi faoliyati davomida 10 000 dan ortiq aholi asosiy ta’lim uchun ariza topshirgan va IT sohasida o‘zlarini sinab ko‘rishga qaror qilgan. Shuningdek, bu yerda Samarqandlik ishtirokchilardan tashqari, Toshkent, Buxoro, Jizzax hamda O‘zbekistonning boshqa shaharlaridan kelganlar ham tahsil olmoqda.
Oldinda, ta’lim ishtirokchilarini mamlakatning yirik kompaniyalarida uch oy davom etadigan tajriba amaliyoti kutmoqda. "School 21" bu borada "OsiyoTech", UIC, QUBIT, GAME PRIME STUDIO, IT-Park va IT-Bilim rezidentlari va boshqa ko‘plab kompaniyalar bilan faol hamkorlik olib bormoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.
АҚШ президенти Доналд Трамп маъмурияти Лос Анжелес шаҳрига 2000 нафар Миллий гвардия аскарларини юборишга қарор қилди. Намойишлар янада шиддатли тус олмоқда.
Хитойда HKU5-CoV-2 деб номланган янги вирус қайд этилди. Ҳозирча у фақат кўршапалаклар орасида тарқалмоқда, бироқ штаммлардан бири инсонларга юқиши мумкинлиги аниқланган.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.