Rossiya jiddiy kartoshka taqchilligiga duch kelmoqda. Vladimir Putinning so‘zlariga ko‘ra, o‘tgan yilgi hosil yetarli bo‘lmagan va zaxiralar deyarli tugab qolgan. U oshkora tan oldi, Rossiyada kartoshka yetishmaydi, garchi Belarus hatto yordam bera olmasa ham – Putinning so‘zlariga ko‘ra, u allaqachon “barcha kartoshkasini Rossiyaga sotgan”.
Rossiyada kartoshka narxi so‘nggi oylarda keskin oshib, yil boshidan buyon 52 foizga oshdi. Sababi kambag‘al hosil: hosildorlik 12% ga kamaydi, qo‘shni Belarusiyadan import esa vaziyatni saqlab qolmaydi. Qolaversa, rossiyalik fermerlarning o‘zlari 2023-yilda rekord darajadagi hosil yig‘ib, narxlar tushib ketganidan so‘ng kartoshka ekiladigan maydonlarni qisqartirishdi.
Putin hatto Lukashenkoni qo‘shimcha ta’minot bo‘yicha muzokaralar olib borishga chaqirdi. Ammo Belarus ham o‘z chegarasida - barcha zaxiralar allaqachon Rossiyaga yuborilgan. Natijada, Belarusning o‘zida narxlar ko‘tarila boshladi va Minsk hukumati 2021 yilda kiritilgan sabzavot va mevalarni Evropa Ittifoqidan olib kirishga qo‘yilgan taqiqni bekor qilishga majbur bo‘ldi.
"Biz rossiyalik birodarlarimizga yordam berishimiz kerak. Qolaversa, bu xayriya emas. Bu munosib pul va munosib narxlar. Biz kartoshka etishtirishni bilamiz, agar imkonimiz bo‘lsa. Biz o‘zimizga va Rossiyaga yetadigan darajada yetishishimiz kerak", - dedi Lukashenko.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.