"Fransuz Eksalibur" deb ham ataladigan sirli Durendal qilichi bir paytlar Rokamadurdagi 9,7 metrlik qoyaga sanchilgan edi. Ob’ekt deyarli 13 asr davomida o‘z o‘rnida bo‘lgan, qoya qilich tufayli diqqatga sazovor joy hisoblangan. Ishonchliligi uchun qilich zanjir bilan toshga biriktirilgan. So‘nggi xabarlarga ko‘ra qilichni o‘g‘irlab ketishgan. Tergov ishlari olib borilmoqda.
Durandalning sehrli kuchlari haqidagi afsona XI asrning klassik o‘rta asr adabiy asari "Roland qo‘shig‘i"da mavjud. Asarda aytilishicha, qilich sayyoradagi eng o‘tkir, tosh bloklarini osongina kesib o‘tadi va uni sindirish mutlaqo mumkin emas edi.
Afsonaga ko‘ra, qurol osmondan kelgan farishta tomonidan Karlning o‘ziga sovg‘a qilingan, shundan so‘ng u hukmdorning jiyani Rolandga tegishli bo‘lgan. Qilichning sopi havoriy Pyotrning tishi, shuningdek, bir qancha avliyolarning sochlari va qonlari bilan qoplangan.
Shu bilan birga, Roland Ronseva dovonida sarasenlar bilan jangda mag‘lub bo‘lgan. Dushman qilichni qo‘lga kiritmaslik uchun uni sindirishga harakat qilgan. Bu urinish risar uchun yana bir fiasko bo‘lgan. Keyin u qilichni uloqtirga. Bir necha kilometrlarni bosib o‘tgan qilich, Rokamadurdagi toshga sanchilib qolgan.
Shahar meri Dominik Lenfantning so‘zlariga ko‘ra, shahar aholisi asrlar davomida o‘zlarining kichik vatanlarining bir qismi bo‘lgan yodgorlik yo‘qolganidan afsusda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Авиация қудрати миллий хавфсизлик ва глобал таъсирни сақлаб қолиш учун катта аҳамиятга эга бўлган дунёда, мамлакат ҳаво кучларининг ҳажми ва қобилияти унинг ҳарбий стратегиясининг иккита муҳим устуни бўлиб хизмат қилади.
Дам олиш кунлари республика ҳудудига Каспий денгизи жанубидан нам ва нисбатан салқин ҳаво массалари кириб келиши кутилмоқда. Ҳудуднинг катта қисмида ёғингарчиликсиз об-ҳаво сақланиб туради, фақат марказий ва шарқий ҳудудларда баъзи жойларда ёмғир ёғади, тоғ олди ва тоғли ҳудудларда айрим жойларда кучли бўлиши, баланд тоғларда қорга айланиши мумкин.
Бундан тўрт кун олдин, яъни 2024 йил 23 сентябр куни Вазирлар Маҳкамасининг “Давлат пенсия таъминоти тизимини ислоҳ қилиш концепциясини ишлаб чиқиш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида”ги 600-сонли қарори қабул қилинди.
Аниқлик киритилишича, бу ҳужум бир кечада амалга оширилган бир қатор ҳужумлар ортидан содир бўлган, улар давомида Исроил ҳарбий-ҳаво кучлари қирувчилари Бейрут ҳудудидаги ўқ-дорилар омборлари, штаб-квартиралари ва террорчилар инфратузилмаси объектларига зарба беришган.
Рим марказидаги Пиазза Порта Сан Паоло майдонида уч мингга яқин одам Фаластинни қўллаб-қувватлаш учун ноқонуний митинг ўтказиш учун йиғилди . Бу ҳақда РИА Новости хабар бермоқда .
Жума куни Ливан жанубидаги учта касалхона Исроилнинг иккита портлаши натижасида ёпилишга мажбур бўлди, иккинчиси эса таъминот тугайди, бу ҳудуддан бир қатор шифокорларни қувиб чиқарди ва Ливан соғлиқни сақлаш сектори аҳволи билан боғлиқ хавотирларни келтириб чиқарди.
2024 йилги Нобел тинчлик мукофотига 286 номзод қўйилган, улар орасида, жумладан, БМТнинг Қочқинлар бўйича олий комиссари бошқармаси, Рим папаси Франциск, британ табиатшуноси Дэвид Аттенборо бор.
Халқаро миграция ташкилоти маълум қилишича , контрабандачилар муҳожирларни қайиқларини ташлаб, Қизил денгизда сузишга мажбур қилгани сабабли 100 дан ортиқ одам бедарак йўқолган .
Франция президенти Эммануэл Макрон Исроилга қурол етказиб беришни тўхтатишга чақирди . Бу ҳақда Исроилнинг The Jerusalem Post нашри i France Inter радиосидаги кўрсатувга асосланиб хабар бермоқда.
Октан сони муҳим кўрсаткич бўлиб, у ёнувчан суюқликнинг учқунсиз, яъни ўз-ўзидан ёниб кетишига турғунлигини тавсифлайди — қиймат қанчалик юқори бўлса, ўз-ўзидан аланга олиш хавфи шунчалик паст бўлади.
Араб баҳори 2010 йиллар бошида араб дунёсининг катта қисмини – Яқин Шарқ ва Шимолий Африкани қамраб олган золим ҳукуматларга қарши намойишлар, қўзғолонлар ва қуролли норозиликлар кўринишида содир бўлган эди. Н