Ertaga, 30 sentyabr kuni «O‘zbekfilm» kinokonsernida XV Toshkent xalqaro kinofestivali doirasida Turkiy tilli davlatlar (Turksoy) kinonamoyondalari ishtirokida «Qardoshlik san’ati» forumi o‘tkaziladi. Unda Turksoy Xalqaro tashkilotiga a’zo mamlakatlarning eng yaxshi kinoijodkorlari taqdirlanib, turkiy xalqlar kinematograflar uyushmasining tashkil etiladi. Shuningdek, Ayla Chelik, Talib Tele va Zeynep Hasenli kabi taniqli san’atkorlarning chiqishlari bo‘lib o‘tadi.
Tadbirda Kinematografiya agentligi direktori Firdavs Abduxoliqov, Turksoy tashkiloti bosh kotibi Sultan Rayev, Ozarbayjon Madaniyat vaziri maslahatchisi Orhan Fikretog‘, Turkiya Respublikasi Madaniyat va turizm vazirligi huzuridagi kino boshqarmasi bosh direktori Erkin Yilmaz, «Turkmanfilm» boshlig‘i Arslan EYEberdiyev, «Tatarkino» studiyasi rahbari Milyausha Aytuganovalar ham qatnashadi. Forumda «O‘zbekfilm» kinokonsernida Turkiy xalqlar kinematograflar uyushmasi tuzilib, bir qator memorandumlar imzolanishi kutilmoqda.
Kun yakunida esa «Qardoshlik san’ati» turkiy tilli xalqlarning taniqli san’atkorlari ishtirokida badiiy kecha tashkil etiladi. Jumladan, Ozarbayjonda xizmat ko‘rsatgan artistlar Hamida Omarova va Aishal Mamedov, Qozog‘istonda xizmat ko‘rsatgan artistlar Kanat Torebay va Venera Nigmatulina, Qirg‘iziston xalq artisti Ortiqpay Suyudukov va Qirg‘izistonlik rejissyor Temir Birnazarov, taniqli Turkman rejissyori Xo‘jaquli Narliyev, mashhur turk aktyorlari Jalol Al va Ali Mete va boshqalar ishtirok etishadi.
Turk xonandasi Ayla Chelik, Qirg‘iziston Respublikasi xalq artisti Bek Borbiyev, O‘zbekiston xalq artisti Jenisbek Piyazov, ozarbayjonlik xonandalar Talib Tele va Zeynep Hasenli esa o‘zlarining mashhur kuy-qo‘shiqlari bilan kechani fayzli o‘tkazishda xizmat qilishadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.