Kinoijodkorlar o‘z murojaatida mamlakatimiz Prezidenti Shavkat Mirziyoyevga mehmondo‘stlik va Festivalda yaratilgan sharoitlar uchun minnatdorlik bildirdilar va bundan keyin ham soha rivoji yo‘lida g‘ayrat bilan xizmat qilishga tayyor ekanliklarini ma’lum qilishdi.
Kinoijodkorlar Toshkent kinofestivalining geografiyasi yil sayin kengayib borayotganini ta’kidlab o‘tdilar:
– 1958 yildan boshlangan Toshkent xalqaro kinofestivali Sizning tashabbusingiz bilan 2021 yilda qayta tiklandi. Birinchi kinofestivalda Osiyo va Afrika davlatlari ishtirok etishgan, keyinchalik ular qatoriga Lotin Amerikasi kinoijodkorlari ham qo‘shilgan. Bugun esa yangi formatda qayta tiklangan kinofestivalga «Tinchlik, taraqqiyot va ma’rifat» shiori ostida dunyoning 51 davlatidan 300 dan ortiq kinoijodkorlar yig‘ildi.
Barcha kinoijodkorlar Toshkent kinofestivali doirasida o‘tkazilgan va o‘nlab xorijiy kinoijodkorlar ishtirok etgan o‘ziga xos keng hamda puxta o‘ylangan ta’lim dasturini alohida ta’kidlab o‘tdi:
– XV Toshkent kinofestivalida nafaqat O‘zbekiston, balki dunyoning ko‘plab mamlakatlarining yosh avlodi uchun mo‘ljallangan ta’lim dasturlari va ijodiy uchrashuvlarga alohida e’tibor qaratildi. 51 mamlakatning taniqli kinoijodkorlari 6 ming nafar kino san’ati ixlosmandlari uchun 50 dan ortiq mahorat darslarini o‘tkazdi.
Murojaat mualliflari Yangi O‘zbekistonda industrial infratuzilmaning jadal va kuchli rivojlanayotgani haqida gapirib o‘tishdi:
– Alisher Navoiy nomidagi Kinochilar uyi, Kino tarixi muzeyi, qayta tiklangan «O‘zbekfilm» kinokonsernining yuqori texnologiyali pavilyonlarida bo‘ldik, texnik jihozlar va 3D-studiyalar, Toshkent shahridagi DCP proyeksiyali zamonaviy kinoteatrlar va boshqa ko‘plab yangiliklar bilan tanishdik. Ixtisoslashgan ta’lim muassasalarining ochilishini milliy kino kelajagi uchun muhim hissa sifatida qabul qilish mumkin.
Murojaatnoma yakunida XV Toshkent xalqaro kinofestivali ishtirokchilari Yangi O‘zbekiston kino san’atini rivojlantirishda yordam ko‘rsatishga tayyor ekanliklarini bildirib o‘tdi:
— Biz kino rivojiga professional hissamiz bilan yordam berishga tayyormiz. Bu nafaqat kino sanoatini yanada rivojlantirishga, balki yangi avlod ta’lim va tarbiyasiga ham xizmat qiladi. XV Toshkent xalqaro kinofestivalining barcha ishtirokchilari nomidan mehmondo‘stlik va yaratilgan shart-sharoitlar uchun samimiy minnatdorlik bildirishga, mustahkam sog‘lik va Yangi O‘zbekiston farovonligi yo‘lidagi sa’y-harakatlaringizda ulkan muvaffaqiyatlar tilashga ijozat bergaysiz.
Murojaat ostida yuzlab mashhur kino namoyandalari o‘z imzolarini qoldirishdi, jumladan, ikki karra «Oskar» mukofoti sovrindori Kevin Speysi (AQSh), Venesiya kinofestivalining «Oltin sher» mukofoti, Kann kinofestivalining ikkita «Oltin palma novdasi» mukofoti sovrindori Emir Kusturitsa, Venesiya kinofestivalining «Oltin sher» mukofoti sovrindori Kshishtof Zanussi (Polsha), Berlin kinofestivalining ikki karra sovrindori Petro Marchello (Italiya), Venesiya kinofestivalining «Oltin sher» mukofoti sovrindori Aleksandr Sokurov (Rossiya), «Oltin globus» sovrindori Siddiq Barmak (Afg‘oniston/Fransiya), «Oskar» mukofotiga nomzod rejissyor Hassan Nazeri (Buyuk Britaniya), fransuz kinosi yulduzi Sami Naseri, «Oltin burgut» mukofoti sovrindori Aleksey Uchitel (Rossiya), Gruziyada xizmat ko‘rsatgan artist, prodyuser va rejissyor Irakli Kvirikadze, Rossiyada xizmat ko‘rsatgan artist Yelizaveta Boyarskaya, ROSKINO bosh direktori Yekaterina Naumova, «Tojikfilm» davlat muassasasi direktori Mahmadsaid Shohiyon, «Qozoqfilm» AJ prezidenti Azamat Satibaldi, Qirg‘iziston Respublikasi Madaniyat, axborot, sport va yoshlar siyosati vazirligi huzuridagi Kinematografiya departamenti direktori Aqjol Bekbolotov, SE-SAM kinoprodyuserlar va ssenariy mualliflari gildiyasi raisi Mehmet Soyarslan (Turkiya) va boshqalar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Хитойда HKU5-CoV-2 деб номланган янги вирус қайд этилди. Ҳозирча у фақат кўршапалаклар орасида тарқалмоқда, бироқ штаммлардан бири инсонларга юқиши мумкинлиги аниқланган.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.
Украина президенти Владимир Зеленский сўнгги дрон ҳужумлари билан боғлиқ «Ўргимчак тўри» номли ҳарбий операциянинг муваффақиятли якунланганини маълум қилди. Унинг сўзларига кўра, ушбу операция Украина тарихидаги энг узоқ масофани қамраб олган ва тайёргарлигига қарийб икки йил кетган.