2017 yili yangi Cobalt rusumli avtomobilni haydagan edim. Haydashni boshlaganimga 5 kun ham bo‘lmaganida mashina o‘t olmay qoldi. Ancha urinib ko‘rganimdan keyin, ilojsiz taksida qaytib ketdim va mashinani kechasida Chilonzor metrosi yonida qoldirib ketishga majbur bo‘ldim.
Keyin bilsak, akkumulyator o‘tirgan ekan. Ha, mashina hali 1000 km ham yurmagan edi, va shunday hodisa bo‘lib qoldi. Farhod bozoridagi mashina ehtiyot qismlari sotadigan do‘konga bordik. Do‘kondagilar: Ha kobaltning akkumulyatori shunday chiqyapti, shuning uchun odamlar Kobaltni olishi bilanoq akkumulyatorni alishtirib keyin haydashyapti deyishdi . Haqiqatdan, menga akkumulyatorni o‘rnatishlarini kutgunimcha, kamida 30-40ta yangi Cobalt akkumulyatorlarini olib kelishdi, odamlar kecha alishtirib qoldirib ketishgan ekan. Akkumulyatorlar barchasi, o‘zimizning Jizzaxdagi akkumulyator zavodida chiqarilgan ekan va menda bo‘lgan muammo o‘sha paytdagi deyarli hammada bo‘lgan ekan. Ya’ni sotuvchilar mendagi voqeadan umuman hayron qolishmadi balki shuniyam bilmaysanmi degan ohangda, xuddi men o‘ta mas’uliyatsiz ish qilganimdek gapirishdi. Toqqa chiqib qolib ketmaganizga shukr qiling , deb ham qo‘yishdi.
Yangi mashinaning akkumulyatori ishlamay qolishi normal raqobat bor joyda bo‘lsa, olgan joyingizdan nafaqat alishtirib berishardi, balki kechirim so‘rab evaziga biror bir narsa ham berishar edi. Bizda esa davlatning monopolisti GM, mashina chiqaradi va yana boshqa davlat tashkilotidan ehtiyot qismlarini oladi. Aslida, mashina ishlab chiqaruvchisi, ehtiyot qismlarini chiqaruvchi korxonani, shu qilmishi uchun sudlarga berib, dabdala qilishi kerak edi. Bosh ustiga, bunday brak chiqqan mashinalar soni bir-ikkita emas, talaygina ekan. Lekin GM ga farqi yo‘q, biz mashinani ulardan olmasak qayerga ham boramiz. Shu tariqa, akkumulyator ishlab chiqaruvchisiga ham farqi yo‘q, chunki GM boshqa yerdan olmaydi akkumulyatorni, qayerga ham boradi . Keyin bir davlat idorasi, ikkinchi davlat idorasini sudga berib yutib chiqsa ham, hukumat bir cho‘ntagidan olib ikkinchisiga soladigan ish bo‘ladi. Buning ustiga, shu ikkala kompaniyasini nazorat qiladigan davlat idorasi ham bitta. Shuning uchun bunday holatlarda faqat iste’molchi jabr ko‘radi.
Agar akkumulyator zavodi umuman hech narsa chiqarmasdan, haydovchilarga (GMUz orqali) akkumulyator zavodi solig‘i deb 10 dollardan soliq olsa (bir akkumulyatordan zavod qancha foyda oladi? 10 dollar ham emas shekilli), iqtisodiyotga zarari katta bo‘lmas edi. Men ham shu soliqni to‘lab, mazza qilib erkin bozordan xohlasam koreyscha, xohlasam yaponcha akkumulyatorni olar edim. O‘zi asli GM ham mashina chiqarmasdan, oddiy qilib GM solig‘i deb hamma vatandoshlarimizni soliqqa tortsa, iqtisodiyot unchalik katta zarar ko‘rmas edi. GM shuncha odamni ishlatib qilmoqchi bo‘lgan foydasini xalqqa bo‘lib qo‘ysa, ozginadan soliq to‘lar edik va bundan farovonroq hayot kechirar edik.
Shunda ular ham ishlashi kerak bo‘lmas edi kuni bilan serial ko‘rib yotishsa ham roziman va biz ham xohlagan avtomobillarni xohlagan narxdan olardik. Va eng muhimi iqtisodning hajmi ham qisqarmas edi. Hozir esa, minglab odam noeffektiv ishda ishlaydi, ularni yana yuzlab odam ishini tekshiradi va evaziga millionlab odam keragidan qimmat avtomobil oladi. Vaqt o‘tgan sayin esa, bizni zavod noeffektivlashib boradi, chunki basseynga suv to‘lmaguncha hech kim suzishni o‘rganmaydi , ya’ni raqobat bo‘lmaguncha effektiv ishlab chiqarish ham bo‘lmaydi rag‘bat yo‘q-ku axir?
Albatta, bu holatni deyarli hamma biladi, prezident ham gapirgan edi: U mashina zavodi nomigagina, hech kimga foydasi yo‘q .
Men yozishimdan maqsad endilikda mahalliy mashinalarimiz mahalliy chiqarilgan shinalarda yurar ekan. Keling, shuni o‘rniga shina solig‘i qilib qo‘yishsin, biz to‘laylik (chunki baribir ko‘proq to‘laymiz) va shina zavodi qiynalib hech nima chiqarmasinda ko‘zlagan foydasini bizdan soliq sifatida olsin. Kerak bo‘lsa ishchilarga oylik ham bersin. Lekin iloji boricha hech nima chiqarmasin. Shunda hamma yutadi: ham ishchilar ishlamasdan oylik olishadi, ham zavodimiz bo‘ladi, ham iste’molchilar sifatli shinada yurishadi, ham ekologiya zarar ko‘rmaydi va eng muhimi iqtisodimiz hajmi ham qisqarmaydi. Agar zavod ishlab ketsa, mening tavsiyam, moshina olishingiz bilanoq shinasini alishtiring har extimolga qarshi, axir moshina xavsizligi jiddiy masala.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Шамолли об-ҳаво ва шамол энергетикаси орқали электр энергияси ишлаб чиқариш ҳажмининг ортиши туфайли Германияда электр энергияси нархи пасайиб, бир неча соат давомида нол даражадан пастда қола бошлади.
Москванинг дронлар ва баллистик ракеталар ишлаб чиқарилиши ортиб бораётгани фонида Россияга ҳавода қаршилик кўрсатиш Украина учун тобора қийинлашиб бормоқда
Жанубий Каролина штатидан АҚШ Конгресси сенатори Линдси Грэм қамоққа олиниши керак. Сабаби, у Украина Президенти Владимир Зеленский билан бирга АҚШни Россия билан урушга тортиб киритишни истамоқда.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.
Украина президенти Владимир Зеленский сўнгги дрон ҳужумлари билан боғлиқ «Ўргимчак тўри» номли ҳарбий операциянинг муваффақиятли якунланганини маълум қилди. Унинг сўзларига кўра, ушбу операция Украина тарихидаги энг узоқ масофани қамраб олган ва тайёргарлигига қарийб икки йил кетган.
Вазирликнинг маълум қилишича, сейсмик фаоллик магнит бўронига боғлиқ ҳодиса эмас. Шунингдек, зилзилани вужудга келиши мумкин бўлган аниқ вақт ва жойини прогноз қилиш имкони йўқ.
Оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, Россиянинг Рязан вилоятидаги “Дягилево”, Мурманск вилоятидаги “Оленя”, Иркутск вилоятидаги “Белая” ва Иваново вилоятидаги “Иваново” аэродромларига Украина дронлари ҳужум уюштирган.
Хабарингиз бор, 31 майдан 1 июнга ўтар кечаси Европа Чемпионлар лигаси финали бўлиб ўтди ва унда Франциянинг ПСЖ клуби "Интер"ни мағлуб этиб, ўз тарихида илк бор ЕЧЛ ғолибига айланди. Аммо бу фожиали оқибатларга ҳам олиб келди.