— Erim ajrashish uchun sudga ariza bergan. Sud olti oy yarashuv muddati tayinlagan. Belgilangan muddatning endi ikki oyi o‘tdi. U esa ko‘chimni olib ketishimni talab qilyapti. Yarashuv muddati tugamagunicha narsalarimni olib ketmaslikka haqim bormi?
Murojaatga Fuqarolik ishlari bo‘yicha M.Ulug‘bek tumanlararo sudi sudyasi Axror SULAYMONOVdan javob oldik:
— Ha, olib ketmaslikka haqingiz bor. Zero, agar mol-mulk borasida o‘rtangizda nizo bo‘lsa va buni tinchlik yo‘li bilan hal qilishni imkoni bo‘lmasa, muammo sud yo‘li bilan hal etiladi. Ushbu holatda, nikohdan ajratish haqidagi masalaning sudda ko‘rilishiga, mol-mulkni olib chiqib ketishning aloqasi yo‘q. Chunki, mol-mulk nizosi alohida nizo hisoblanadi. Turmush o‘rtog‘ingiz esa mol-mulkingizni (ko‘chingizni) olib chiqishni sud orqali talab qilish huquqiga ega. Sudning qonuniy kuchga kirgan hal qiluv qarori bo‘lmagunicha mol-mulkingizni olib chiqib ketmaslik huquqiga egasiz. Amaldagi qonunchilikka ko‘ra, er (xotin)ning nikoh munosabatlaridan tashqari, ularning uyda yashash va uydan foydalanish kabi huquqlari ham mavjud bo‘lib, ular alohida tartibda hal qilinadi. Ya’ni, er (xotin) ajrashgan taqdirda ham yashab kelayotgan uy-joyidan foydalanish huquqi saqlanib qolishi mumkin. Yana shuni qayd etib o‘tish joizki, mol-mulklarning shikastlanishi va yo‘qolib qolishini oldini olish maqsadida, mahalla fuqarolari yig‘ini ko‘magida ularni xatlab, dalolatnoma rasmiylashtirib qo‘yish maqsadga muvofiq bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.