Britaniyaning “lyuks” avtomobillar ishlab chiqaruvchi Aston Martin kompaniyasi prezident Donald Tramp tomonidan joriy etilgan bojlar tufayli AQShga importni cheklamoqda, deb yozadi Financial Times.
Aprel oyidan boshlab AQShda mamlakatga olib kiriladigan tayyor xorijiy avtomobillar uchun 25%lik bojlar amal qilmoqda, Amerikada ishlab chiqarilmaydigan Aston Martin ham bunga duch keldi.
Aston Martin aprel oyida AQShga yetkazib berishni qisqartirdi va may oyida uni oshirmaydi. Avtomobil ishlab chiqaruvchisi o‘zining amerikalik dilerlari zaxiralariga tayanadi va ularning yordami bilan savdo urushidan omon qolishga umid qilmoqda, deya ta’kidlaydi FT.
“Biz allaqachon eng yomon ssenariyga tayyorlanib bo‘ldik. Britaniya avtomobil sanoatiga soliq yuklamalari miqdorini inobatga olgan holda, britaniyalik bozor ishtirokchilari uchun kelishuvni tezroq tuzish hukumat va sanoat uchun eng ustuvor vazifa bo‘lishi lozim va shunday bo‘lishi kerak”, — deya ta’kidladi kompaniya bosh direktori Adrian Xollmark.
Uning aytishicha, kompaniya iyun oyi o‘rtalarigacha yetadigan yetarli zaxiraga ega. O‘tgan yil oxiridan boshlab to bojlar kuchga kirgunga qadar Aston Martin o‘z avtomobillarini asosan AQShga jo‘natishga ustuvorlik bergan.
Tayyor xorijiy avtomobillar uchun amaldagi bojdan tashqari, AQShda 3 maydan boshlab import qilinadigan avtomobil ehtiyot qismlari uchun 25%lik tariflar joriy etiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.