Tekshiruvlar jarayonida katta miqdordagi ko‘mir va byudjet mablag‘lari talon-toroj qilingani aniqlangan. Angren ko‘mir ombori mudiri va boshqa qator mansabdorlarga jinoiy ish ochilgan.
Foto: Iqtisodiy jinoyatlarga qarshi kurashish departamenti
Angren ko‘mir ombori mudiri Muzaffar Ergashev, «Ko‘mir ta’minot» MCHJ mansabdorlari va boshqalarga nisbatan jinoyat ishi qo‘zg‘atilgan. Bu haqda Kun.uz’ga «O‘zbekko‘mir» AJdagi manba xabar berdi.
Manba taqdim qilgan hujjatda ko‘rinishicha, Angren ko‘mir omboriga joriy yilning iyun oyidan noyabr oyiga qadar 25 112 tonna ko‘mir mahsulotlari qabul qilib olingan. Hisobotlarda ushbu ko‘mirning 21 411 tonnasi ijtimoiy soha muassasalari va aholiga imtiyozli narxlarda tarqatilgani hamda joriy yilning 11 noyabr holatiga omborda qoldiq 3700 tonna ko‘mir borligi aks ettirilgan.
«O‘zbekko‘mir» AJ bosh geologining 2023 yil 11 noyabrdagi Angren ko‘mir omborida o‘tkazilgan marksheyderlik o‘lchovidagi xulosasiga ko‘ra, omborda jami 1805 tonna ko‘mir qoldiqda mavjudligi ko‘rsatilgan. Bu orqali ombor mudiri Muzaffar Ergashev o‘ziga ishonib topshirilgan 569 mln so‘mlik 1895 tonna ko‘mirni rastrata yo‘li bilan talon-toroj qilib, o‘zlashtirib yuborgani aniqlangan.
Shuningdek, «Ko‘mir ta’minot» MCHJda o‘tkazilgan soliq tekshiruvlari jarayonida 1 tonna ko‘mir narxi aholiga nisbatan 300 ming 300 so‘m hamda byudjet tashkilotlariga nisbatan 418 ming 245 so‘m qilib belgilangan bo‘lsa-da, jamiyat tomonidan 2022 yil 26 iyul kunidan 2023 yil 31 oktyabr kuniga qadar 27 ta holatda 15 ta byudjet tashkilotiga arzon narxlarda 7 mlrd 869 mln so‘mlik 30 130 tonna ko‘mir realizasiya qilingan. Ushbu ko‘mir mahsulotlari belgilangan narxda sotilganida 10 mlrd 958 mln so‘m qo‘shilgan qiymat solig‘i hisoblash bazasi vujudga kelishi lozim bo‘lgan. Bu orqali 3 mlrd 88 mln so‘m byudjet mablag‘lari rastrata qilish orqali talon-toroj qilingan.
Bundan tashqari, jamiyatning tovarlar kirim va chiqim amaliyotlari tahlil qilinganida tegishli qonun talablariga zid ravishda jamiyat tomonidan katta miqdordagi benzin va dizel yoqilg‘isi, shuningdek, neft mahsulotlari lisenziya va boshqa hujjatlarsiz realizasiya qilingani aniqlangan.
Ushbu holatlar bo‘yicha Angren ko‘mir ombori mudiri Muzaffar Ergashev va boshqalarga, shuningdek, «Ko‘mir ta’minot» MCHJ mansabdor shaxslariga nisbatan Jinoyat kodeksining tegishli moddalari bilan jinoyat ishi qo‘zg‘atilgan.
Kun.uz oldinroq Angrendagi «ko‘mir mafiyasi» haqida surishtiruv e’lon qilgandi. Unda ko‘mirni kondan g‘ayriqonuniy tarzda olib chiqib, fuqarolar va tadbirkorlarga ulgurji sotishni yo‘lga qo‘ygan shaxsning firibgarligi haqida gap boradi. Kun.uz’ga murojaat qilgan fuqarolarning ma’lum qilishicha, mazkur ish doirasidagi tergov hozirda Angren shahridan olinib, Toshkent shahar IIBB Tergov boshqarmasiga o‘tkazilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.