2023 yil 7 oktyabrda G‘azo sektoriga ommaviy zarbalar boshlanganidan beri Isroil G‘arbiy Sohilni anneksiya qilish jarayonini keskin kuchaytirdi. Urush niqobi ostida Falastin yerlarini egallab olish, noqonuniy aholi punktlarini kengaytirish, ilgari tan olinmagan forpostlarni qonuniylashtirish va bosib olingan hududning katta qismini “davlat yerlari” deb e’lon qilishda davom etmoqda.
Bu mustaqil Falastin davlatini yaratishni nazarda tutuvchi Ikkinchi Oslo kelishuvi imzolangan 1995 yildan beri Isroil hukumati tomonidan amalga oshirilgan eng keng qamrovli harakatdir. Imzolangan majburiyatlarga qaramay, Isroil mojaro zonasida yahudiy aholi punktlarini qurish va kengaytirishni davom ettirib, ularni bir necha bor buzgan.
28 may kuni Isroil hukumati G‘arbiy Sohilda bosib olingan yerlarda 22 ta yangi yahudiy aholi punkti qurilishini ma’qulladi. Ulardan 12 tasi avval tashkil etilgan, biroq hatto Isroil qonunlariga ko‘ra, noqonuniy postlar, 9 tasi mutlaqo yangi ob’ektlar bo‘lib, bitta aholi punkti yangi mahalla bilan kengaytiriladi.
Isroilning "Peace Now" nodavlat tashkilotiga ko‘ra, bu qaror Oslo kelishuvlari imzolanganidan beri eng katta buzilish bo‘ladi va G‘arbiy Sohilning demografik va siyosiy manzarasini tubdan o‘zgartirib, Falastin davlati bo‘lish istiqbolini yanada xayoliy qiladi.
11 may kuni Isroil hukumati G‘arbiy Sohilning S hududida (hududning taxminan 61 foizi) yerga egalik huquqini harbiy ma’muriyatdan to‘g‘ridan-to‘g‘ri Tel-Aviv hukumatiga o‘tkazish to‘g‘risidagi qarorni ma’qulladi. O‘zining o‘ta o‘ng qarashlari bilan tanilgan Moliya vaziri Bezalel Smotrichning so‘zlariga ko‘ra, bu mintaqani "de-fakto anneksiya qilish" yo‘lidagi muhim qadamdir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.