Anadoluning unumdor yerlari bilan o‘ralgan, zamonaviy Turkiyaning poytaxti Anqara asrlar davomida ko‘plab sivilizasiyalarga mezbon bo‘lgan, jumladan, antik davrning kuch qudrati Xettlar, shuningdek, Frigiyaliklar, Galatiyaliklar va Rimliklar. 100 yillik tarixga ega Turkiya poytaxti tashrif buyuruvchilarga antik davr qoldiqlaridan tortib, zamonaviy me’moriy mo‘’jizalargacha bo‘lgan ko‘plab yashirin xazinalarni taqdim etadi. Keling, har bir burchakda qiziqarli hikoyalar kutib turgan Anqaraga tezkor sayohat qilaylik...
Jahon merosi
O‘tgan yili Turkiyaning 20 madaniy boyligi Anqaraning Po‘latli tumanidagi ajoyib qadimiy Gordion shahri YUNESKOning Jahon merosi ro‘yxatiga kiritildi. Taxminan 4500 yil davomida doimiy yashab kelgan Frigiyaning siyosiy va madaniy poytaxti Gordion hududi afsonaviy qirol Midasning ham uyi bo‘lgan. Mifologiyaga ko‘ra, qirol Midas "oltin teginish" bilan azob chekkan. Uning qabri "dunyodagi uchinchi yirik qabr tepaligi" hisoblanadi.
O‘lmas yetakchi huzurida
Anqaraning eng muhim diqqatga sazovor joylaridan biri Turkiya Respublikasining asoschisi Mustafo Kamol Otaturkning so‘nggi dam olish maskani Anitkabirdir. Anqara markazidagi Anittepada joylashgan bu ajoyib maqbara majmuasi 750 000 kvadrat metrdan ortiq maydonni egallaydi. Arslon yo‘li, To‘ren maydoni va Otaturk maqbarasi bilan birga uchta asosiy qismdan iborat bo‘lgan Anitkabirda Otaturk va Mustaqillik urushi muzeyi ham mavjud bo‘lib, u yerda zamonaviy bir millatning rivojlanishiga guvoh bo‘lishingiz mumkin.
Ramziy binolarni muhofaza qilish hududi
Anqaradagi Ahi Sherefeddin masjidi YUNESKOning Butunjahon merosi ro‘yxatiga kiritilgan Turkiyaning 21 madaniy meros obidalari orasida. "Onado‘lining O‘rta asr yog‘och ustunli va to‘sinli masjidlari" nomi bilan "Jahon merosi" sifatida belgilangan beshta masjiddan biri Ahi Sherefeddin masjidi Turkiyaning saqlanib qolgan eng qadimiy masjidlaridan biridir. Masjidga kirganingizda, strukturaning qolgan qismiga xos bo‘lgan uyg‘unlikdan dalolat beruvchi spoliyali marmar ustunli 24 ta ulug‘vor yog‘och ustunlarni ko‘rasiz.
Eski shaharni o‘rganish
Ahi Sherefeddin masjidini ziyorat qilgandan so‘ng, Anqaraning panoramik manzarasidan bahramand bo‘lish uchun yaqin atrofdagi Anqara qal’asiga chiqing. Dastlab garnizon sifatida qurilgan qal’a mashhur sayyohlik maskani bo‘lib, shahar manzaralari bilan bir qatorda Onado‘li sivilizasiyalari muzeyi, qadimiy Anqara uylari, masjidlar va boshqa tarixiy diqqatga sazovor joylarga ega. Kaleichi mahallasi chegarasidagi tor ko‘chalarda joylashgan ikki-uch qavatli yog‘och va g‘ishtdan yasalgan Anqara uslubidagi uylarga ega bo‘lgan hudud ham tashrif buyurishga arziydi. Ushbu inshootlarning aksariyati mehmonxona yoki yodgorlik do‘konlariga, shuningdek, shaharning o‘ziga xos lazzatlarini taqdim etadigan kafe va restoranlarga aylantirilgan.
O‘tmish izidan
Anqara silusini shakllantirgan ko‘pgina inshootlar, ayniqsa respublika qurilishi avjida qurilganlar. Siz hozirda Etnografiya muzeyi va Rassomlik va haykaltaroshlik muzeyini o‘z ichiga olgan respublikaning ramziy binolariga sayohat qilishingiz mumkin. Agar Anadoluning ajoyib madaniy tarixini o‘rganish uchun faqat bitta muzeyga tashrif buyurishga vaqtingiz bo‘lsa, Anadolu sivilizasiyalari muzeyini ko‘rib chiqing. Usmonli davriga oid ikkita tarixiy binoda joylashgan va ta’mirlangan va o‘zgartirilgan muzeyning ajoyib kolleksiyasi paleolit davridan boshlab xronologik tarzda namoyish etilgan Anadolu mintaqasiga xos bo‘lgan asarlarni o‘z ichiga oladi. 1997 yilda Anadolu sivilizasiyalari muzeyi “Evropada yilning eng yaxshi muzeyi” deb topildi va dunyoning yetakchi muzeylaridan biri sanaladi. Bundan tashqari, Anadoluning boy madaniy tarixini o‘rganish uchun ajoyib joy.
Ulug‘vor Rim merosi
Anqarada Rim imperatori Yulianusning (milodiy 361-363) Anqaraga tashrifi sharafiga qurilgan deb hisoblangan Yulianus ustuni kabi ko‘plab Rim davri obidalari mavjud. Shuningdek, 3 asrda Rim imperatori Septimius Severning o‘g‘li Karakalla tomonidan salomatlik xudosi Asklepiy nomiga qurilgan Rim hammomlari va Rim imperatori nomi bilan atalgan Avgust ibodatxonasini ko‘rishingiz mumkin.
Madaniy voha
Madaniyat markazi Anqara, Anqara opera teatri, Prezidentlik simfonik orkestri (CSO Ada) va CerModern kabi muhim binolarga ham mezbonlik qiladi. Konsert uchun Anqara qal’asi va Anitkabir o‘rtasidagi shahar markazidagi zamonaviy CSO Ada binosiga tashrif buyuring yoki shaharning zamonaviy qiyofasini ko‘rish uchun janubga CerModernga boring.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.