Tramp ma’muriyati COVID-19 pandemiyasi davrida tadqiqot grantlariga oid hujjatlarni yashirganlikda ayblov e’lon qildi.
Bu haqda Reuters agentligi xabar bermoqda.
Allergiya va yuqumli kasalliklar milliy institutida (NIAID) yuqori lavozimda ishlagan Morens Merilend shtatida 2020 yil aprel va 2022 yil dekabr oylari oralig‘ida federal hujjatlar so‘rovlaridan qochish uchun til biriktirganlikda ayblanmoqda.
Ayblov xulosasi 16 aprel kuni maxfiylik ostida qo‘zg‘atildi va dushanba kuni ochildi. Hujjatda shuningdek, ikkita gumon qilinayotgan hamkasblar ham tilga olindi: Nyu-Yorkda joylashgan yuqumli kasalliklar bo‘yicha notijorat tashkilot va NIH grantlarini olgan akademik muassasa shifokori.
AQSh bosh prokurori vazifasini bajaruvchi Todd Blanshning ta’kidlashicha, ayblov xulosasida Morens va uning gumon qilinayotgan hamkasblari COVID-19 ning kelib chiqishi haqidagi muqobil nazariyalarni bostirish uchun "ma’lumotni ataylab yashirgan va hujjatlarni soxtalashtirgan" deb da’vo qilinadi.
Morens beshta ayblovga duch kelmoqda, jumladan, fitna; federal tergovda hujjatlarni yo‘q qilish, o‘zgartirish yoki soxtalashtirish; va yozuvlarni yashirish va musodara qilish.
Bu ish Tramp ma’muriyatining koronavirusning kelib chiqishini tekshirishdagi so‘nggi qadamidir. Respublikachilar ilgari bir necha bor sobiq NIAID direktori Entoni Fauchi COVID-19 laboratoriyada paydo bo‘lgan degan nazariyani bostirishga urinishda ayblashgan. Fauchi o‘zi bu ayblovlarni qat’iyan rad etgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Саудия Арабистони Профессионал лигасининг 32-туридан ўрин олган учрашувда биринчи ўринда бораётган “Ан-Наср” энг яқин таъқибчиси “Ал-Ҳилол”ни қабул қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.
Ҳар йили ўтказиладиган “Women in Tech 2026” саммити Африканинг энг йирик технологик хабларидан бири ҳисобланган Кейптаун шаҳрида (Жанубий Африка Республикаси) бўлиб ўтди. Бу галги тадбир дунёнинг 60 мамлакатидан 700 дан ортиқ иштирокчини, хусусан, халқаро ташкилотлар, технологик компаниялар, давлат сектори, стартап-экотизимлар ва “Women in Tech” глобал ҳамжамияти вакилларини бирлаштирди.
Ўзбекистон тарихида илк бор йирик халқаро акциядорлик битими амалга оширилди — “Ўзбекистон Республикаси Миллий инвестиция жамғармаси” АЖ (UzNIF) ўз акцияларини Лондон ва Тошкент фонд биржаларида оммавий савдога чиқарди.
Украина Олий аксилкоррупция суди Президент офисининг собиқ раҳбари Андрей Ермакни қамоққа олиш ҳақида қарор чиқарди. Суд жараёнида унинг фолбин билан маслаҳатлашгани ҳақида ҳам сўз борди.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.