Bu haqda gazeta The Washington Post o‘z manbalariga tayanib xabar berdi.
Gazetaning qayd etishicha, bu ko‘rsatkich AQSh prezidenti Barak Obama (u 2009 yildan 2017 yilgacha AQSh prezidenti lavozimida ishlagan) ma’muriyati davrida o‘rnatilgan 400 ming deportasiya bo‘yicha avvalgi rekorddan sezilarli darajada oshib ketgan. The Washington Post ta’kidlaganidek, tahlilchilar bu ko‘rsatkichni real emas, chunki bu vazifa uchun huquq-tartibot idoralari xodimlari va mablag‘ yetarli darajada ajratilmagan. Bundan tashqari, gazeta qayd etishicha, migrantlar sudga murojaat qilish va deportasiya qilinishiga qarshi chiqish huquqiga ega.
Nashrning yozishicha, ushbu maqsadga erishishda idoralar o‘rtasidagi muvofiqlashtirishga mas’ul shaxslardan biri Oq uy apparati rahbari o‘rinbosari Stiven Millerdir. “Vashington Post”ning ta’kidlashicha, Tramp jamoasi o‘z maqsadiga erishish uchun allaqachon sud qarori chiqarilgan 1,4 million muhojirni deportasiya qilishni rejalashtirmoqda. Gazetaning manbalariga ko‘ra, AQSh ma’muriyati muhojirlarni vataniga qaytarish bo‘yicha kamida 30 ta davlat bilan muzokaralar olib bormoqda.
Nashrning ta’kidlashicha, Tramp ma’muriyati deportasiya qilinganlar soni bo‘yicha oylik statistik ma’lumotlarni e’lon qilishni to‘xtatgan. Shu bilan birga, AQSh Ichki xavfsizlik vazirligi yil boshidan buyon mamlakatdan 117 ming kishi deportasiya qilinganini ma’lum qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
2011 йилдан 2016 йилгача президент бўлиб ишлаган Умала 2022 йилда Odebrechtдаги йирик коррупция можароси бўйича тергов доирасида судга тортилган Перунинг биринчи собиқ раҳбари бўлди
18 март куни Исроил Ғазога ҳужумларини қайта бошлади. Ўшандан бери 500 минг фаластинлик ўз уйларини тарк этишга мажбур бўлди. Бу ҳақда БМТнинг гуманитар масалаларни мувофиқлаштириш бошқармаси маълум қилди, деб ёзади Anadolu.
Қурол юқори частотали радио тўлқинлар орқали дронларнинг ичидаги муҳим электрон қисмларни ишдан чиқаради ёки шикастлайди, бу эса уларнинг қулашига ёки носоз ишлашига олиб келади.
Москва худди Киев каби тўлиқ сулҳни қабул қилиши керак , деди Финляндия президенти Александр Стубб . Бу ҳақда у Х ижтимоий тармоғидаги саҳифасида ёзган.
АҚШ президенти Доналд Трамп Россия байроғи остида сузувчи ёки бошқа йўл билан Россия Федерацияси билан боғлиқ бўлган кемаларни АҚШ портларига қабул қилиш тақиқини яна бир йилга узайтирди.
МАГАТЕ бош директори Рафаэл Гросси 16 апрель куни Теҳронга ташрифи арафасида Франциянинг Le Monde газетасига берган интервьюсида Эроннинг ядро қуролига эга бўлишдан узоқ эмаслигини маълум қилди.
"Биз ва бутун дунё Украинани тиклашда ёрдам берамиз. Лекин биз энди шунчаки соддалик билан ёрдам бермаймиз. Бошқалар Украинани тиклашда пул ишлаётган вақтда Польша шунчаки ҳамжиҳатлик учун ёрдам бермайди.
АҚШнинг Гренландияни сотиб олиш бўйича дастлабки таклифи 2,2 миллиард доллар атрофида бўлиши мумкин, деб ёзади Newsweek журнали ўз ҳисоб-китобларига таяниб.
Россия Украина шаҳарларини бомбардимон қилишни бас қилмаётган экан, унга қарши санкцияларни янада кучайтириш керак. Душанба куни Люксембургда учрашган Европа Иттифоқи ташқи ишлар вазирлари ана шундай хулосага келишди.
Украинанинг собиқ президенти Петр Порошенко амалдаги Украина президенти Владимир Зеленскийни "ҳокимиятни ўзбошимчалик билан эгаллаш"да ва ҳарбий ҳолатдан давлатда "авторитар тузумни мустаҳкамлаш" учун фойдаланишда айблади.
2025 йил 13 апрель куни Туркия ОАВ ва ижтимоий тармоқларда Ўзбекистон фуқароси ўз турмуш ўртоғини иқтисодий муаммолар сабабли ўлдиргани ҳақида хабарлар тарқалди.
Бу ҳақда Доминикан Республикаси ички ишлар вазири Фариде Рафул матбуот анжумани чоғида маълум қилди, унинг ёзуви Диарио Либре нашри блогида Х ижтимоий тармоғида эълон қилинди.
Бу ҳақда Канада бош вазири Марк Карни Квебек провинциясига ташрифи чоғида журналистларга маълум қилди, унинг чиқиши миллий телеканаллар орқали намойиш этилди .
Ҳусийлар назоратидаги Соғлиқни сақлаш вазирлиги араб ва ислом халқларини, шунингдек, инсон ҳуқуқлари ташкилотларини мазкур ҳужумларга қарши норозилик билдириш ва эътироз билдиришга чақирди.
Украина президенти Владимир Зеленский Европа Иттифоқи давлатлари раҳбарларини 9 май куни - Москвада анъанавий равишда ҳарбий парад ўтказиладиган кунда Киевга ташриф буюришга чорлади.
Суд ҳукмига кўра, судланувчи М.А. ЖКнинг 97-моддаси 2-қисмининг “а,в,ж” бандларида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилди ва унга нисбатан фавқулодда жазо чораси - умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.