Joriy yilning 31 yanvar kuni Senatning Fan, ta’lim va sog‘liqni saqlash masalalari qo‘mitasi majlisida aholini sil kasalligidan himoya qilishni yanada kuchaytirish masalasi muhokama qilindi.
Unda senatorlar, mahalliy Kengashlar deputatlari, mutaxassis va ekspertlar, vazirlik va idoralar, ommaviy axborot vositalari vakillari ishtirok etdi.
Mamlakatimizda yuqumli kasalliklar, shu jumladan sil kasalligining oldini olish va unga qarshi kurashish borasida tizimli ishlar amalga oshirilmoqda. Ushbu sohaning moddiy-texnik ta’minoti yaxshilanib, tibbiyot muassasalari zamonaviy texnologiyalar bilan ta’minlanmoqda.
Xususan, O‘zbekistonda silni davolash samaradorligi keyingi yillarda 90 foizga yetkazilib, kasallanish darajasi 1,5-2 baravarga, o‘lim holatlari 6-8 baravarga kamaygan.
Amalga oshirilayotgan ishlarga qaramay, fuqarolarimiz hali ham sil kasalligiga chalinayotganligi ushbu sohada ayrim kamchiliklar mavjudligini ko‘rsatmoqda.
Shunga ko‘ra aholini sil kasalligidan asrashga qaratilgan amaldagi normativ-huquqiy hujjatlarni qayta ko‘rib chiqish va takomillashtirish talab etiladi.
Shu maqsadda Qo‘mita tomonidan sil kasalligining oldini olishga qaratilgan chora-tadbirlarni yanada takomillashtirish bo‘yicha qonunchilik taklifini tayyorlash uchun mas’ul vazirlik va idoralar vakillaridan iborat ishchi guruh tuzildi.
Qo‘mita majlisida ishchi guruh tomonidan aholini sil kasalligidan himoya qilishni yanada kuchaytirish maqsadida ishlab chiqilgan «yo‘l xaritasi» ham muhokama qilindi.
Unga ko‘ra aholini sil kasalligidan himoya qilishga qaratilgan normativ-huquqiy hujjatlar inventarizasiyadan o‘tkaziladi, aholini sil kasalligidan saqlash bo‘yicha mavjud muammolar o‘rganiladi va ularning yuzaga kelish sabablari tahlil qilinadi.
Tahlil natijalariga ko‘ra va xalqaro tajribani o‘rgangan holda aholini sil kasalligidan asrashga qaratilgan amaldagi normativ-huquqiy hujjatlarni takomillashtirish yuzasidan tegishli takliflar ishlab chiqiladi.
Muhokama yakunida kun tartibidagi masala yuzasidan Qo‘mitaning tegishli qarori qabul qilindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Жорий йилнинг 4 февралида Статистика агентлиги «2024 йил декабр ойида ўтган йилнинг май ойига нисбатан ҳисобланган истеъмол нархлари индексидан келиб чиқиб, 2025 йил учун ҳисобланган минимал истеъмол харажатлари (МИХ) қиймати бир ойда киши бошига 669 минг сўмни ташкил этгани»ни маълум қилди.
Ушбу ҳолат 4 март соат 12:00 га қадар бартараф этилади. Қолаверса, қўнғироқ қилиб, навбат кутишни истамаган (боғлана олмаган) ҳамюртларимиз учун алтернатив таклиф сифатида телеграм бот ишга туширилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп билан унинг Мар-а-Лаго қароргоҳида яккама-якка ўтириб овқатланиш (кечки овқат) 5 млн долларга тушади. Wired портали бу ҳақда ўз манбаларига асосланиб хабар берди.
Жанубий Каролина ўрмон хўжалигининг 410 га яқин ходими, камида 128 та ўт ўчириш машинаси, шунингдек, Жанубий Каролина миллий гвардияси аскарлари ва иккита «Blackhawk» вертолёти ёнғинга қарши курашмоқда.
Ҳамёнбоп (нархи — $600) iPhone 16e смартфони сотуви ёмон бошланди. Таниқли инсайдер ва Bloomberg журналисти Марк Гурман Apple Store вакилларидан олинган маълумотлар асосида шундай хабар берди.
Мактаб маъмурияти ўша куни ўқитувчи ва қиз ўртасида тортишув бўлганини тасдиқлади ва охирги кунларда қизнинг руҳиятида ўзгариш кузатилмаганини маълум қилди.
Мирзо Улуғбек туманидаги кўп қаватли уйларнинг бирида содир бўлган газ чақнашининг келиб чиқишига сабабчи бўлган фуқаро 9-қаватдан ўзини пастга ташлаб ҳалок бўлди.
Трампнинг таъкидлашича, Путин республикачининг “Россия билан алоқалари” бўйича демократлар томонидан олиб борилаётган текширувлар туфайли қаттиқ босим остида қолган.
Вашингтон мамлакат ҳудудидаги 500 миллиард долларлик камёб ер ости бойликларига эгалик қилиш талабидан воз кечди. Бу талаб келишув матнида акс эттирилмаган ва Зеленский аввалроқ уни қабул қилмаслигини айтган эди.
Жумладан, Андижон шаҳрида яшовчи, 1990 й.т. шахс фуқароларни Япония давлатига ишга юбориш бўйича ижтимоий тармоқлар орқали эълон тарқатиб, кўпчиликнинг ишончига киради.
Оттава ёнғин хавфсизлиги бошқармаси иморатни тутиб турган бир нечта тўсин деформацияга учраганини маълум қилди. Юқори қаватда қор қоплангач, бетон устунлар ёрилиб, синган.
Яқинда Ғазо секторида гипотермия ва унга боғлиқ асоратлар туфайли камида 15 нафар бола ҳаётдан кўз юмди. Бу ҳақда Қатарнинг Al Jazeera телеканали хабар берди.
Расмий шахс "Ғазо болаларини босқинчилар олиб бораётган геноцид уруши оқибатларидан қутқариш учун халқаро ва БМТ ташкилотларининг шошилинч ва зудлик билан аралашувини" талаб қилди.
Натижада унда йўловчи сифатида кетаётган, мазкур туманда яшовчи, 1999 ва 2002 йилларда туғилган 2 нафар фуқарога тегишли сумкаларда жами 19 кг. 915 гр. “гашиш” моддаси борлиги аниқланди
The Economist нашри ҳисобларига кўра, Украинанинг ўз ер ости бойликлари эвазига ҳарбий ёрдам учун АҚШ томонидан эълон қилинган ярим триллион долларлик қарзни тўлаши учун юзлаб йиллар керак бўлади.
Украина президенти Владимир Зеленский Киевда ўтказилаётган Украинани қўллаб-қувватлаш бўйича халқаро саммитда Украина, Европа ва АҚШ Россияга қарши музокаралар столида ўтириши лозимлигини билдирди.
Шимолий Корея ўзининг ядровий салоҳиятини кучайтирмоқда. Пхенян АҚШ ва унинг жанубий кореялик иттифоқдоши ўртасидаги ҳарбий ҳамкорликка қарши туриш учун "стратегик воситалар"дан фойдаланишини огоҳлантирди
АҚШ дунёдаги энг йирик истеъмол иқтисодиёти ҳисобланади, чунки ҳам ҳукумат, ҳам америкаликлар ўз истеъмолини молиялаштириш учун ғоят катта қарзга ботишади.
Агар Американинг глобаллашувдаги роли тўхтовсиз ўсиб бораётган қарз асосида дунё маҳсулотлари ва ресурсларини истеъмол қилиш бўлган бўлса, Хитойнинг роли...
Президент Владимир Зеленский баёнот беришича, у Украинанинг АҚШдан $500 млрд қарздорлигини тан олмоқчи эмас ва «украиналикларнинг ўн авлоди» тўлайдиган шартномага имзо чекмайди.
Шу билан бирга, агентлик сайтидаги баёнотда аниқлик киритилишича, “муҳим функциялар” учун масъул бўлган ходимлар ва асосий раҳбарият ўз фаолиятини давом эттиради.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 186-3-моддаси (сифатсиз ёки қалбакилаштирилган дори воситаларини ёхуд тиббий буюмларни ўтказиш мақсадида ишлаб чиқариш, тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш ёки ўтказиш, дори воситаларини ёки тиббий буюмларни дорихоналардан ва уларнинг филиалларидан ташқарида реализация қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
РБК хабар беришича, Bybit криптовалюта биржаси ўзининг Ethereum совуқ ҳамёнларидан бири бузилгани ва ундан 1 миллиард доллардан ортиқ Ethereum (ETH) криптовалютаси ҳамда бошқа активлар ечиб олингани ҳақида маълум қилди.