Okeanning o‘zidan paydo bo‘lgan marjon riflari yerning xazinasi hisoblanadi, chunki ular ko‘plab dengiz jonzotlariga boshpana beradi va insonlar hayotini qo‘llab-quvvatlaydi. Shu bois, olimlarning butun dunyodagi eng yirik marjon koloniyasini Solomon orollarida aniqlashi ajoyib kashfiyot bo‘ldi. Bu ulkan organizm u yerda yuzlab yillardan beri mavjud. Bunday topilma marjonlarning kelajakdagi bardoshliligini va dengizni muhofaza qilish zaruriyatini yorqin namoyon etadi.
Ulkan marjon kashfiyoti: Tinch okeanining janubidagi 300 yillik suv osti ibodatxonasi
Tinch okeanining janubidagi iliq suvlar uzoq Malaulalo oroli yaqinida beqiyos kattalikdagi marjonlar koloniyasini o‘z bag‘riga olgan. Pavona clavus turiga mansub bu marjon 34 metr eniga, 32 metr uzunligiga va 5,5 metr balandligiga ega bo‘lib, Amerika Samoasidagi oldingi AQSh rekordchisidan 12 metr kattaroqdir.
Suv osti ibodatxonasiga o‘xshash bu ulkan marjon qoldig‘i National Geographic Pristine Seas ekspedisiyasi paytida yorqin tasvirlarda aks ettirildi. Videograf Manu San Feliks boshchiligidagi guruh kema halokatiga uchragan joy sifatida belgilangan hududni o‘rganayotganda tasodifan bu marjonga duch keldi.
San Feliksning aytishicha, "Atrof-muhitdagi bunday sezilarli o‘zgarishlardan so‘ng, 300 yillik tarixga ega bo‘lgan shunday ulkan narsaning o‘zini tiklayotganini ko‘rish ajoyib". Genotipik jihatdan farq qiluvchi ko‘plab koloniyalardan iborat marjon riflaridan farqli o‘laroq, bu organizm millionlab mayda ishchi poliplardan tashkil topgan yagona mavjudotdir.
Uning ulkan hajmi va uzoq umri marjonlarni vayron qilgan tahdidlarga bardosh bera olish qobiliyatini namoyon etadi. Voqea shunday bo‘ldi: ular biror joyni ziyorat qilishayotgani yo‘q edi, balki kema halokatga uchragan joyning ustida bo‘lishgan va aynan shu paytda marjonni topib olishdi.
"Bunday ulkan va qadimiy narsani ko‘rish kishini hayratga soladi," deydi San-Feliks, marjonlarning 300 yil davomida va atrof-muhitdagi sezilarli o‘zgarishlarga qaramay saqlanib qolganligini ta’kidlab. Suv osti ibodatxonasi National Geography tashkilotining "Toza dengizlar" ekspedisiyasi davomida kashf etilgan ana shunday ulkan marjondir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2021 йилдан бери Ҳабиб бир қанча компания ва лойиҳаларни, жумладан, жамғарма, хайрия ташкилоти, сайёҳлик агентлиги ва кийим брендлари билан ишлашни тўхтатган.
Расмий маълумотларга кўра, Умра визасига ариза беришнинг сўнгги куни – жорий йил 19 март, Саудия Арабистонига киришнинг сўнгги куни – 2 апрель, мамлакатни тарк этишнинг сўнгги куни эса – 18 апрель этиб белгиланган.
Бугунги рақамли дунёда хавфсизлик — энг олий вазифа. Видеода Telegram мессенжери орқали амалга оширилаётган янги турдаги киберфирибгарлик ва ундан ҳимояланиш йўллари ҳақида батафсил маълумот берилган.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Словакия Бош вазири Роберт Фико агар Киев мамлакатга нефть етказиб беришни тикламаса, Украинга электр энергияси етказиб беришни тўхтатиш билан таҳдид қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Эроннинг қайси объектларига ҳужум қилиш ёки нималарни нишонга олишга қарор қилгани йўқ, аммо режалар ҳафтанинг охирида амалга оширилиши мумкин.
Оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, Яқин Шарқда тўпланган кучлар Қўшма Штатларга Эронга қарши ҳаво урушини кўп ҳафталар давомида олиб бориш имконини беради.
2026 йил 18 февраль куни соат 08:30 лар атрофида Норин туманида жойлашган “Умид чироғи” кундузги парвариш хизмати тарбияланувчиларини марказга олиб кетиш жараёнида йўл-транспорт ҳодисаси содир бўлди.
Газета Wйборcза хабарига кўра, Полша полиция бошлиғи Марек Борон украиналик собиқ жангарилар мамлакатга келиши билан жиноятчилик кескин ошишини кутмоқда.
Еврокомиссия ва Ғарбий Болқон давлатлари ўртасида ҳайдовчиларнинг ЕИга кириш-чиқиш тизими билан боғлиқ муаммоларини ҳал этиш бўйича тузилган ишчи гуруҳ муҳокамалари давом этмоқда.
Reuters хабарига кўра, Италия ташқи ишлар вазири Антонио Таяни Римда ўтказилган матбуот анжуманида мамлакат Ғазо ва бошқа Фаластин ҳудудларида янги полиция кучларини ўқитишга тайёр эканини айтди.
Ҳиндистоннинг Ражастан штатининг Бҳивади шаҳридаги кимёвий заводда содир бўлган ёнғинда камида етти киши тириклайин ёниб кетди. Ҳиндистон оммавий ахборот воситалари бу ҳақда хабар бермоқда.
1926 йили Баку шаҳрида ўтказилган Биринчи Туркологлар Қурултойи тарихи ва тақдири муштарак, бир тилда сўзлашувчи халқларнинг ХХ асрдаги илмий ва маданий ҳаётида алоҳида ўрин тутган муҳим воқеа бўлди. Бу йил мазкур қурултой ўтказилганига тўлиқ бир аср бўлди. Ушбу муҳим илмий йиғилишнинг мазмуни ва аҳамиятини баҳолаш мақсадида махсус давра суҳбати ташкил этилди.
The Washington Post маълумотига кўра, АҚШ Марказий разведка бошқармаси (МРБ) ва Пентагон Норвегияда “Гавана синдроми” билан боғлиқ махфий қурилмани текширган.