Geologlar 78 milliard yevro qiymatidagi eng yirik oltin zaxiralaridan birini kashf etdi.
Uzoq vaqt yer ostida yashirinib yotgan kon yaqinda topildi va undagi oltin miqdori hayratlanarli darajada ko‘p ekanligi aniqlandi. Mutaxassislar hali bu kashfiyotning to‘liq ko‘lamini o‘rganmoqda, ammo dastlabki baholashlarga ko‘ra, uning qiymati kutilgandan ham yuqori. Sanoat uchun bu topilmaning oqibatlari endigina shakllana boshladi, keyingi tadqiqotlar esa yanada kattaroq imkoniyatlardan darak bermoqda.
Xitoyning Xunan viloyatidagi Pingjiang tumanida taxminan 78 milliard yevro (600 milliard yuan) qiymatiga ega bo‘lgan ulkan oltin koni aniqlandi. Taxminan 1000 tonna oltin mavjud bo‘lgan bu topilma Xitoyning oltin sanoatini ham, jahon kon sanoatini ham o‘zgartirish qudratiga ega. Vangu oltin konida amalga oshirilgan bu kashfiyot iqtisodiy o‘sishni rag‘batlantirishi va butun dunyo bo‘ylab kon-qazilma kompaniyalarining katta e’tiborini jalb etishi kutilmoqda.
Xunan viloyati geologiya byurosi Vangu oltin konida yer yuzasidan taxminan 2 ming metr chuqurlikda joylashgan 40 dan ortiq oltin tomirlarini aniqladi. Bu tomirlarda taxminan 300 tonna oltin mavjudligi taxmin qilinmoqda. Biroq, 3000 metr chuqurlikkacha olib borilgan qo‘shimcha burg‘ulash ishlari yanada istiqbolli zaxiralarni ochdi. Bashoratlarga ko‘ra, umumiy zaxiralar 1000 tonnadan oshishi mumkin. Bu kon yaqin tarixdagi eng yirik oltin topilmalaridan biriga aylandi.
Geolog Chen Rulin ushbu kashfiyotning noyobligini ta’kidlab, burg‘ulangan tog‘ jinslari namunalarining ko‘pchiligida ko‘z bilan ko‘rish mumkin bo‘lgan oltin mavjudligini, bu esa geologik qidiruv ishlarida kamdan-kam uchraydigan hodisa ekanligini aytdi. Ba’zi namunalarda ma’danning har bir metrik tonnasida 138 grammgacha oltin borligi aniqlandi, bu esa mazkur konning g‘oyat boy ekanligini ko‘rsatadi. Bunday yuqori darajadagi minerallashuv qazib olishning iqtisodiy samaradorligini sezilarli darajada oshiradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.