Geologlar 78 milliard yevro qiymatidagi eng yirik oltin zaxiralaridan birini kashf etdi.
Uzoq vaqt yer ostida yashirinib yotgan kon yaqinda topildi va undagi oltin miqdori hayratlanarli darajada ko‘p ekanligi aniqlandi. Mutaxassislar hali bu kashfiyotning to‘liq ko‘lamini o‘rganmoqda, ammo dastlabki baholashlarga ko‘ra, uning qiymati kutilgandan ham yuqori. Sanoat uchun bu topilmaning oqibatlari endigina shakllana boshladi, keyingi tadqiqotlar esa yanada kattaroq imkoniyatlardan darak bermoqda.
Xitoyning Xunan viloyatidagi Pingjiang tumanida taxminan 78 milliard yevro (600 milliard yuan) qiymatiga ega bo‘lgan ulkan oltin koni aniqlandi. Taxminan 1000 tonna oltin mavjud bo‘lgan bu topilma Xitoyning oltin sanoatini ham, jahon kon sanoatini ham o‘zgartirish qudratiga ega. Vangu oltin konida amalga oshirilgan bu kashfiyot iqtisodiy o‘sishni rag‘batlantirishi va butun dunyo bo‘ylab kon-qazilma kompaniyalarining katta e’tiborini jalb etishi kutilmoqda.
Xunan viloyati geologiya byurosi Vangu oltin konida yer yuzasidan taxminan 2 ming metr chuqurlikda joylashgan 40 dan ortiq oltin tomirlarini aniqladi. Bu tomirlarda taxminan 300 tonna oltin mavjudligi taxmin qilinmoqda. Biroq, 3000 metr chuqurlikkacha olib borilgan qo‘shimcha burg‘ulash ishlari yanada istiqbolli zaxiralarni ochdi. Bashoratlarga ko‘ra, umumiy zaxiralar 1000 tonnadan oshishi mumkin. Bu kon yaqin tarixdagi eng yirik oltin topilmalaridan biriga aylandi.
Geolog Chen Rulin ushbu kashfiyotning noyobligini ta’kidlab, burg‘ulangan tog‘ jinslari namunalarining ko‘pchiligida ko‘z bilan ko‘rish mumkin bo‘lgan oltin mavjudligini, bu esa geologik qidiruv ishlarida kamdan-kam uchraydigan hodisa ekanligini aytdi. Ba’zi namunalarda ma’danning har bir metrik tonnasida 138 grammgacha oltin borligi aniqlandi, bu esa mazkur konning g‘oyat boy ekanligini ko‘rsatadi. Bunday yuqori darajadagi minerallashuv qazib olishning iqtisodiy samaradorligini sezilarli darajada oshiradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.