Rossiyaning yangi bosh vaziri Mixail Mishustin taniqli kompozitor bo‘lib chiqdi. “Vedomosti” nashrining manbalarga tayanib xabar berishicha, Mishustin rossiyalik taniqli qo‘shiqchi Grigoriy Lepsning bir nechta qo‘shig‘i musiqasi muallifi hisoblanadi.
Ma’lumotlarga ko‘ra, Mishustin Lepsning “Nastoyashaya jenshina”, “Zola” nomli qo‘shiqlari musiqasini yozgan. Bu ma’lumot Rossiya mualliflik jamiyati saytida ham keltirilgan.
Mishustinning hamkasblari va tanishlari uning lapar (chastushka), hajviy kupletlar va epigrammalar yozishga qiziqishini ma’lum qilishgan. “Mishustin ko‘plab musiqachilar va shoumenlarni taniydi, Ivan Urgant va Comedy Club’ni yoqtiradi”, deyilgan nashrda.
O‘z navbatida Grigoriy Leps yuqoridagi ma’lumotni tasdiqlamagan. U bu yangilikni hazil deb atagan. “Bularning barchasi mish-mish. Nimalar deyapsiz! Musiqa qayda-yu, Mishustin qayda? Siyosatchilar siyosat bilan shug‘ullansin, musiqani esa biz – musiqachilarga qo‘yib berishsin”, deb aytgan Leps.
Biroq “Zola” va “Nastoyashaya jenshina” qo‘shiqlarining hammmuallifi Aleksandr Vulix “Vedomosti”ga Mishustin ikkala kompoziyasiyaga ham musiqa yozganini tasdiqlagan.
15 yanvarda Dmitriy Medvedev Rossiya hukumatining to‘liq tarkibda iste’foga ketishini ma’lum qilgan. Keyinroq Rossiya prezidenti Vladimir Putin Federal soliq xizmati rahbari Mixail Mishustinning nomzodini bosh vazir lavozimiga taklif qilgan. 16 yanvarda Davlat dumasi deputatlari Mishustinning nomzodini bir ovozdan ma’qullashgan va shundan keyin Putin uni bosh vazir etib tayinlash haqidagi farmonni imzolagan
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.
Марказ Марказий Осиё минтақасида илмий тадқиқотлар, мутахассисларни тайёрлаш, технологиялар ва тажриба алмашиш, шунингдек, «ёшил» ва барқарор ривожланишни тарғиб қилиш учун платформа бўлади.
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.