2024 yil 5 dekabr kuni jinoyat ishlari bo‘yicha Qumqo‘rg‘on tuman sudida 1981 yilda tug‘ilgan huquqbuzar o‘zining yashash xonadonida jabrlanuvchi ayolga har xil behayo so‘zlarni gapirib, unga nisbatan shahvoniy shilqimlik qilgani sabab unga jazo tayinlandi. Bu haqda Oliy sud portalida ma’lumot keltirilgan, deb yozadi gazeta.uz.
Sud hujjatlarida keltirilishicha, ayol betobligi sababli N.S.ning oldiga olib borib, duo o‘qib qo‘yishini so‘ragan. N.S. ayolga uning kasali og‘ir ekani, bunga qarshi duo o‘qib qo‘yish evaziga 50 mln so‘m pul so‘ragan. Bundan tashqari, suhbat davomida ayolning turmush o‘rtog‘i haqida ham gapirib, boshqa qizlar duo qilib olganligini aytib ishontirgan. Buning oldini olish maqsadida unga Toshkent shahridan uy sotib olish uchun turmush o‘rtog‘i yig‘ib yurgan barcha pullarni berishni talab qilgan.
Ayol uning shartlariga rozi bo‘lmagan. Shunda, N.S. ayolga 11 marotaba jinsiy yaqinlik qilish shartini berib, bunga majburlagan.
Huquqbuzar S.N. sud majlisida 2024 yil 17 aprel kuni yashash uyiga mijozlarni qabul qilish xonasida, unga oldindan notanish bo‘lgan bir ayol kelib, o‘zini Jovli folchining xotiniman deb tanishtirganligini, oilaviy masalasida murojaat qilgan. Turmush o‘rtog‘i u bilan birga yashamayotganligini, u bilan birga yotmasligini aytib, unga turmush o‘rtog‘ini qaytarma qilib berishini so‘ragan.
Shunda ushbu masalasi bo‘yicha unga yordam berishini “erining jinsiy a’zosini sug‘irib oyog‘ini ostiga tashlashini va eri oldidan ketolmasligini majoziy ma’noda” aytib tatarcha va yevreycha usulda o‘qishi evaziga 500-1000 AQSh dollar mablag‘i berishini aytib xazil tariqasida talab qilgan.
Huquqbuzar ayolga nisbatan haqiqatda shilqimlik qilganligi, oilaviy sharoitini inobatga olib, suddan qonuniy yengillik berishni so‘radi.
Sud qarori bilan N.S. MJtKning 41-1-moddasi 1-qismi bilan huquqbuzar deb topilgan va shu modda bilan unga besh sutka ma’muriy qamoq jazosi tayinlangan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.