SWIM loyihasi olimlari Marsning shimoliy yarim sharida ko‘milgan muz resurslarining batafsil xaritasini chop etishdi.
Unda odamlar doimiy yashashi uchun mo‘ljallangan - Mars bazasi hududida muzliklar maydoni alohida belgilangan. Tadqiqot natijalari Nature Astronomy jurnalida chop etilgan.
SWIM (Subsurface Water Ice Mapping) loyihasi maqsadi - Marsga qo‘nish uchun joyni tanlashni ishlarini yengillashtirish maqsadida yuza ostida, ko‘mib qo‘yilgan muz konlarini xaritaga tushirishga qaratilgan.
Muz - bu Mars bazasi faoliyati uchun muhim bo‘lgan: odamlar va o‘simliklar, metan yoqilg‘isi va nafas olish havosini ishlab chiqarish uchun muhim suv manbai hisoblanadi. Eng asosiysi - Yerga qaytish uchun muz suvidan yoqilg‘i olishda foydalanish mumkin.
"Marsga borish va Yerga qaytish uchish uchun zarur bo‘lgan yoqilg‘ini tashish imkonsiz. Shu sababli Mars missiyasining deyarli har bir loyihasi mahalliy resurslardan yoqilg‘i sifatida foydalanishni o‘rganadi", - deydi maqolaning yetakchi muallifi Garet Morgan.
NASA olimlari - Mars Reconnaissance Orbiter, Mars Odyssey i Mars Global Surveyor kosmik kemalaridan olingan ma’lumotlarni umumlashtirishdi va mazkur loyiha uchun maxsus ishlab chiqilgan yagona algoritm yordamida qayta ishlashdi. Yangi usul yordamida Mars sathidagi turli joylarda ko‘milgan muzliklarni miqdoriy jihatdan baholashga imkon berdi.
Tadqiqotchilar uchun eng katta qiziqish shimoliy yarim sharning o‘rta kengliklari bo‘lib, u yerda doimiy bazani joylashtirish uchun zarur bo‘lgan ikkita asosiy omil - quyosh nurlarining yetarli miqdori va suv muzliklari bo‘lishi mumkin.
"Mars - muzli sayyora, va bu yaxshi yangilik. Asosiy maqsad - odamning qo‘nishi uchun mo‘ljallangan joyda muzni topish kerak”, - deydi Morgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Реал" таркиби келаси ёзда Ибраима Конате билан тўлдирилиши мумкинлиги айтилганди. Бир кун аввал бир нечта нуфузли журналистлар мадридликлар "Ливерпуль" ҳимоячиси номзодидан воз кечгани ҳақида хабар тарқатган эди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Собянин айтишига кўра, 2018 йилдан бери Россия пойтахтидаги мигрант ишчилар сони ўзгаришсиз қолган, оммавий кириб келиш йўқ, лекин жуда кўпчиллик мигрантлар устидан назоратни кучайтиришни талаб қилмоқда.
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.