SWIM loyihasi olimlari Marsning shimoliy yarim sharida ko‘milgan muz resurslarining batafsil xaritasini chop etishdi.
Unda odamlar doimiy yashashi uchun mo‘ljallangan - Mars bazasi hududida muzliklar maydoni alohida belgilangan. Tadqiqot natijalari Nature Astronomy jurnalida chop etilgan.
SWIM (Subsurface Water Ice Mapping) loyihasi maqsadi - Marsga qo‘nish uchun joyni tanlashni ishlarini yengillashtirish maqsadida yuza ostida, ko‘mib qo‘yilgan muz konlarini xaritaga tushirishga qaratilgan.
Muz - bu Mars bazasi faoliyati uchun muhim bo‘lgan: odamlar va o‘simliklar, metan yoqilg‘isi va nafas olish havosini ishlab chiqarish uchun muhim suv manbai hisoblanadi. Eng asosiysi - Yerga qaytish uchun muz suvidan yoqilg‘i olishda foydalanish mumkin.
"Marsga borish va Yerga qaytish uchish uchun zarur bo‘lgan yoqilg‘ini tashish imkonsiz. Shu sababli Mars missiyasining deyarli har bir loyihasi mahalliy resurslardan yoqilg‘i sifatida foydalanishni o‘rganadi", - deydi maqolaning yetakchi muallifi Garet Morgan.
NASA olimlari - Mars Reconnaissance Orbiter, Mars Odyssey i Mars Global Surveyor kosmik kemalaridan olingan ma’lumotlarni umumlashtirishdi va mazkur loyiha uchun maxsus ishlab chiqilgan yagona algoritm yordamida qayta ishlashdi. Yangi usul yordamida Mars sathidagi turli joylarda ko‘milgan muzliklarni miqdoriy jihatdan baholashga imkon berdi.
Tadqiqotchilar uchun eng katta qiziqish shimoliy yarim sharning o‘rta kengliklari bo‘lib, u yerda doimiy bazani joylashtirish uchun zarur bo‘lgan ikkita asosiy omil - quyosh nurlarining yetarli miqdori va suv muzliklari bo‘lishi mumkin.
"Mars - muzli sayyora, va bu yaxshi yangilik. Asosiy maqsad - odamning qo‘nishi uchun mo‘ljallangan joyda muzni topish kerak”, - deydi Morgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.