Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti yangi asrdagi global muammo — ijtimoiy tarmoqlar va kompyuter o‘yinlariga qaramlik oqibatlari haqida hisobot e’lon qildi.
Unda qayd etilishicha, ushbu muammo tufayli dunyo bo‘yicha har o‘n o‘smirdan biri psixologik qiyinchiliklarga duch kelmoqda.
JSSTning Yevropa mintaqaviy byurosi ma’lumotlariga ko‘ra, ana shu o‘g‘il-qizlar o‘rtasida ijtimoiy tarmoqlarga qaramlik darajasi 2018 yili 7 foizni tashkil etgan bo‘lsa, 2022 yilda bu ko‘rsatkich 11 foizga oshgan.
“Ana shu o‘smirlarning 12 foizi ruhiyati va xulq-atvoriga salbiy ta’sir ko‘rsatuvchi dasturiy o‘yinlar ta’siriga tushib qolgani jiddiy xavotir uyg‘otadi”, — deyiladi hisobotda.
Mazkur xulosalarni olish uchun 2022 yili Yevropa, Markaziy Osiyo davlatlari va Kanadani qamrab olgan 44 mamlakatda 11, 13 va 15 yoshli 280 mingga yaqin yoshlar o‘rtasida ijtimoiy so‘rov o‘tkazilgan.
Ma’lum bo‘lishicha, mazkur qatlamning 11 foizi ijtimoiy tarmoqlarga qaram bo‘lib qolgan. Bu holat qizlarda (13 foiz) o‘g‘il bolalarga (9 foiz) nisbatan ko‘proq. Kompyuter o‘yinlariga bog‘lanib qolish holati esa o‘g‘il bolalarda (16 foiz) qizlarga (7 foiz) nisbatan yuqori.
Shundan kelib chiqib, ekspertlar muammoning oldini olish uchun zarur chora-tadbirlar ko‘rish yuzasidan hukumatlarga tegishli tavsiyalar berdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.