So‘nggi paytlarda Eron va Isroil o‘rtasidagi keskinlikning kuchayishi munosabati bilan Army Recognition tahririyati Eronning zamonaviy havo mudofaa tizimlari va ularning Isroil kuchlari va samolyotlariga potensial tahdidlarini har tomonlama tahlil qildi.
Eski tizimlardan tortib eng so‘nggi yutuqlarga qadar bu qurollarni tushunish ikki davlat o‘rtasidagi strategik dinamikani baholash uchun juda muhimdir.
HQ-2 raketa tizimi
Sovet SA-2 ning Xitoyga moslashtirilgan HQ-2 raketa tizimi o‘rta va yuqori balandlikdagi havo mudofaasi tizimi sifatida xizmat qiladi. Eski dizayniga qaramay, HQ-2 diapazoni va nishonning aniqligini yaxshilash uchun modernizasiya qilingan. U 190 kg bo‘laklarga bo‘lingan jangovar kallak va yarim faol radar qo‘llanmasi bilan baland uchuvchi samolyotlarni tuta oladi. Tizimning diapazoni taxminan 34 km gacha, balandligi esa 27 km gacha cho‘zilishi mumkin.
SA-6 Gainful
SA-6 Gainful sovet davridagi past va o‘rta balandlikdagi yer-havo raketa tizimi bo‘lib, o‘zining harakatchanligi va pastda uchuvchi samolyotlarga qarshi samaradorligi bilan mashhur. U tez harakatlanuvchi samolyotlarni nishonga olish uchun 59 kg parchalanuvchi jangovar kallakdan va yarim faol radar boshqaruvidan foydalanadi. SA-6 24 km masofa va 14 km balandlikdagi nishonlarni nishonga olishi mumkin. Doimiy yangilanishlar uning dolzarbligini saqlab qoldi, raketani boshqarish va omon qolish qobiliyatini oshirdi.
RAAD-2
RAAD-2 RAAD-1 ning ilg‘or varianti bo‘lib, kengaytirilgan diapazon va kengaytirilgan imkoniyatlarni taklif etadi. U 80 kg yuqori portlovchi parchalanadigan jangovar kallak bilan faxrlanadi va yanada murakkab radar va boshqaruv tizimlaridan foydalanadi. RAAD-2 80 kmgacha va 30 km balandlikdagi nishonlarni nishonga oladi. Ushbu tizim havo tahdidlarining keng doirasini yuqori aniqlik va ishonchlilik bilan ushlab turish uchun mo‘ljallangan. RAAD-2 Isroil samolyotlari uchun katta xavf tug‘diradi, chunki uning kengaytirilgan masofasi va takomillashtirilgan texnologiyasi havo mudofaasini yanada kengroq qamrab olishga imkon beradi, bu esa Isroilning mintaqadagi havo hujumlarini yanada murakkablashtiradi.
Tabas havo mudofaa tizimi
Tabas havo mudofaa tizimi Eronning mahalliy o‘rta masofali tizimi bo‘lib, turli havo tahdidlarini nishonga olish qobiliyati bilan mashhur. U yuqori portlovchi parchalanadigan jangovar kallakdan va ilg‘or radar boshqaruvidan foydalanadi. Tabas tizimi 60 km gacha masofadagi va 30 km balandlikdagi nishonlarni nishonga olishi mumkin. Uning Eronning kengroq havo hujumiga qarshi mudofaa tarmog‘iga integrasiyalashuvi uning samaradorligini oshiradi va uning ko‘lamiga kiradigan har qanday samolyot uchun jiddiy xavf tug‘diradi. Uning ilg‘or radar va raketa texnologiyasi uni Eron mudofaa strategiyasining asosiy tarkibiy qismiga aylantiradi.
Sayyod raketa tizimlari
Sayyod raketalari oilasi, jumladan, Sayyod-2 va Sayyod-3, yuqori balandlikda, uzoq masofaga uchish uchun mo‘ljallangan. Sayyod-2 yarim faol radar boshqaruviga ega, 75 km masofaga va 27 km balandlikka ega bo‘lgan 200 kg jangovar kallakka ega. Sayyod-3 o‘zining yaxshilangan harakat tizimlariga ega bo‘lib, 120 kmgacha masofada va 30 km balandlikdagi nishonlarni nishonga oladi. Ushbu raketalar turli xil havo tahdidlariga qarshi kuchli qamrovni ta’minlaydi va ilg‘or qobiliyatlari va zamonaviy radar tizimlari bilan integrasiyalashuvi tufayli Isroil qo‘shinlariga yuqori xavf darajasini keltirib chiqaradi.
Dezful radari
Dezful radar - bu havo tahdidlarini erta ogohlantirish va kuzatish uchun mo‘ljallangan murakkab kuzatuv va nishonga olish tizimi. U 300 kmgacha uzoq masofani aniqlash qobiliyatiga ega, bu Eron havo mudofaasi tarmog‘ining samaradorligini sezilarli darajada oshiradi. Radar bir vaqtning o‘zida bir nechta nishonlarni kuzatishi va raketa batareyalariga real vaqtda ma’lumotlarni taqdim etishi mumkin.
Xulosa qilib aytganda, Eronning xilma-xil va modernizasiya qilingan havo mudofaa tizimlari Isroilga jiddiy xavf tug‘diradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.