Seul markaziy okrug sudi Koreya Respublikasining sobiq prezidenti Yun Seok Yolni 2024 yil 3 dekabrdagi harbiy holat voqealari bo‘yicha tergov doirasida qayta hibsga olishga qaror qildi.
Qayd etilishicha, 6 iyun kuni harbiy holat davridagi voqealarni tergov qilish uchun mas’ul bo‘lgan maxsus prokuror Cho Yun Seok tegishli ariza bilan murojaat qilgan. Yun Seok Yol beshta yirik jinoyatda, jumladan, vazirlar mahkamasi yig‘ilishidagi qonunbuzarliklar tufayli hujjatlarni qalbakilashtirish, prezident xavfsizlik xizmati huquqni muhofaza qilish organlariga uni hibsga olishga ruxsat bermagani sababli davlat organlariga o‘z vazifalarini bajarishga to‘sqinlik qilish va dalillarni yo‘q qilishga urinishda gumon qilinmoqda.
Yun Seok Yol avvalroq davlat tuzumiga qarshi isyon uyushtirganlikda ayblangan edi.
Sud prezidentni hibsga olish masalasini mahalliy vaqt bilan taxminan 14:20 dan 21:01 gacha ko‘rib chiqdi. Sud majlisida Yun Seok Yol 20 daqiqalik nutq so‘zladi. Keyin u Seuldagi tergov izolyatoriga olib ketilgan, u yerda tartib bo‘yicha sobiq davlat rahbari hibsga olish to‘g‘risidagi qarorni kutayotgan xonaga jo‘natilgan.
25 iyun kuni Seul markaziy okrug sudi maxsus prokurorning Yun Seok Yolni hibsga olishga order berish haqidagi iltimosini rad etdi. 19 yanvar kuni Seul G‘arbiy okrug sudi Koreya Respublikasi prezidentini harbiy holat voqealari munosabati bilan qo‘zg‘olon qilganlikda ayblab, hibsga olish to‘g‘risida qaror chiqardi. O‘shanda Yun Seok Yol tarafdorlari sudda pogrom boshlashgan. Mart oyidayoq Seul markaziy okrug sudi prezidentning hibsga olinishini bekor qilib, uni hibsdan ozod qildi. 4 aprel kuni Konstitusiyaviy sud Yun Seok Yolning impichmentini tasdiqladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.