Amerika Qo‘shma Shtatlarida qizamiq bilan kasallanish holatlari kasallik bartaraf etilgandan keyin so‘nggi 25 yil ichida rekord darajaga yetdi.
Bu haqda The New York Times nashri xabar berdi.
Kasalliklarni nazorat qilish va oldini olish markazlari ma’lumotlariga ko‘ra, 2025 yilda Qo‘shma Shtatlar 2000 yilda virus yo‘q qilingan deb e’lon qilinganidan beri har qanday yilga qaraganda ko‘proq qizamiq bilan kasallangan. Mamlakatda qizamiq bilan kasallangan 1288 ta holat tasdiqlangan, ularning 92 foizi emlanmagan.
Nashrning ta’kidlashicha, sog‘liqni saqlash bo‘yicha mutaxassislar Qo‘shma Shtatlar bir yil davomida qizamiqning uzluksiz yuqishi kuzatilmagan mamlakatlarga beriladigan eliminasiya maqomini yo‘qotishidan qo‘rqishadi.
Bolalar yuqumli kasalliklari bo‘yicha mutaxassis doktor Adam Ratnerning fikricha, maqomning yo‘qolishi nutqning qanchalik yomonlashgani va emlash mavzusi qanchalik siyosiylashganining ramzi bo‘ladi.
Qizamiq - o‘tkir yuqumli virusli kasallik bo‘lib, yuqumli kasallik darajasi juda yuqori bo‘lib, uning qo‘zg‘atuvchisi mos keladigan virusdir. Bu yuqori harorat, og‘iz bo‘shlig‘i va yuqori nafas yo‘llarining shilliq qavatining yallig‘lanishi, kon’yunktivit va terining xarakterli dog‘li-papulyar toshmasi, umumiy intoksikasiya bilan tavsiflanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.