MAGATE rahbari Rafael Grossining 9 iyul kuni bildirishicha, Germaniya bir necha oy ichida yadroviy qurol yaratish imkoniyatiga ega. Uning so‘zlariga ko‘ra, bu hozircha faqat gipotetik ssenariy bo‘lsa-da, Berlinda yetarli yadroviy materiallar, texnologiyalar va mutaxassislar mavjud.
"Bu ular uchun juda kam vaqt talab qilardi — ehtimol, bir necha oy", — dedi Grossi. Biroq u ta’kidladi: Germaniya rasman yadroviy qurol yaratish niyatida emas.
Grossi qayd etganidek, Yevropa davlatlari yadroviy qurolning oqibatlarini anglab, undan voz kechgan. "Hech bir davlat faqat insoniylik ila harakat qilmaydi — bu faqat milliy manfaatlar bilan bog‘liq", — dedi u.
Shu bilan birga, Germaniyada yadroviy siyyosat bo‘yicha ichki bahslar kuchaymoqda. XDS/XSS yetakchilaridan Yens Shpan AQShning Germaniyadagi yadroviy qurollari endi Rossiyaga qarshi yetarlicha to‘siq bo‘lolmasligini bildirib, Fransiya yoki Buyuk Britaniya arsenaliga kirish taklifini berdi. Berlin bu taklifni rad etdi.
Kansler Fridrix Mers Yevropa yadroviy siyyosati mustahkamlanishini qo‘llab-quvvatladi, ammo buni faqat AQSh "yadroviy zontigi"ga qo‘shimcha deb atadi. U Parij va London bilan ushbu masalani muhokama qilishni rejalashtirganini ma’lum qilgan.
Ayni paytda, AQShning taxminan 20 ta B-61 turdagi yadroviy bombasi Germaniyaning Byuxel aviabazasida saqlanayotgani aytilmoqda. NATO bu borada rasmiy raqamlarni oshkor qilmaydi. Germaniya esa 2022 yilda ushbu bazada eski Tornado o‘rniga 35 ta F-35 samolyoti joylashtirishga qaror qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.