9 iyul 2025 yil — AQSh Senatida Rossiyaga qarshi keng qamrovli sanksiyalar to‘g‘risidagi qonun loyihasi olg‘a siljib bormoqda. Loyiha muallifi, respublikachi senator Lindsi Grem ma’lum qilishicha, prezident Donald Tramp endi ushbu tashabbusni qo‘llab-quvvatlamoqda. «U vaqt kelganini aytdi. Biz harakatga o‘tdik», — dedi Grem.
Loyiha avval kechiktirib kelinayotgan bo‘lsa-da, shu oyda Senatda ovozga qo‘yilishi mumkin. Grem va demokrat senator Richard Blyumental tomonidan qonunga tuzatish kiritilib, prezidentga Rossiya nefti va uranini xarid qilayotgan mamlakatlarga qarshi sanksiyalarni 180 kunga kechiktirish huquqi berilgan. Bu muddat yana 180 kunga uzaytirilishi mumkin, keyingi kechikish uchun esa Kongress ovozi talab etiladi.
Senatdagi respublikachilar yetakchisi Jon Tun ushbu tashabbus Oq uy va Qonunchilik palatasi bilan muvofiqlashtirilmoqdaligini tasdiqladi. Yaqin kunlarda qo‘shimcha ma’lumotlar e’lon qilinishi kutilmoqda.
Avvalroq Tramp Vladimir Putinni Ukraina bilan muzokaralardan bosh tortgani uchun tanqid qilgan va yangi sanksiyalar imkonini ko‘rib chiqmoqdaligini aytgan. Oq uy esa Gremning so‘zlarini izohlashdan bosh tortdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.