Qozog‘iston hukumati Qizil kitobga kiritilgan, ammo endilikda ko‘payib ketgan «sayg‘oqlar sonini muvofiqlashtirish»ga qaror qildi.
Ekologiya va tabiat resurslari vaziri Yerlan Nisanbayev aytishicha, bu hayvonlarning taxminan 20 foizi yoki 800 ming boshga yaqin sayg‘oq, yumshoq qilib aytganda, «populyasiyadan olinadi», indallosi — otiladi. Sababi — sayg‘oqlar soni 3,9 mln boshga yetgan — bu tarixiy eng yuqori ko‘rsatkichlardan uch karra ko‘p. Bunchalik yuqori sur’atda ko‘payish sayg‘oqlar kelajagini xavf ostiga qo‘ymoqda, chunki ularning populyasiyasi uchun Qozog‘iston va hatto qo‘shni Rossiya yerlari ham torlik qilishi mumkin.
Mamlakat hududida sayg‘oqlarni otish kampaniyasi 30 noyabrgacha davom etadi.
Qozog‘iston hududida yashovchi uch turdagi sayg‘oqlar orasida, moratoriy qo‘llangan yillarda ural (2,3 mln) va betpaqdala (1,6 mln) sayg‘oqlari soni ayniqsa ko‘payib ketgan.
«Ekologik paradoks qarshisida qoldik: sayg‘oqlarni asrash bo‘yicha muvaffaqiyat ularning o‘ziga va kelajagiga xavf tug‘dirmoqda, tezda chora ko‘rishimiz lozim», — dedi Qozog‘iston fan va oliy ta’lim qo‘mitasi Zoologiya instituti teriologiya laboratoriyasi mudiri Aleksey Grachyov.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.